Тим истраживача PANACEA, пројекта Фонда за науку Републике Србије, представио је прве резултате и налазе учесницима Радионице под називом „Ка заједници економије дељења у Србији“, одржаној на Факултету организационих наука, Универзитета у Београду, у четвртак 8. септембра. Радионица је била одлична прилика да практичари и истраживачи из области економије дељења, представе своја искуства, мапирају изазове и продискутују најважније теме.

Представници заједнице економије дељења (корисници платформи, софтверска подршка, институционална подршка, академска заједница) су током тросатног сусрета, дали прегршт одговора и информација, али и отворили многа питања која ће послужити у конципирању стратегије развоја економије дељења и умрежавање заједнице у Србији и региону.

Концепт економије дељења привлачи све више пажње у ЕУ и у другим развијеним државама света, како у теорији и научним истраживањима, тако пре свега у пракси. О томе говоре и подаци о све већем броју корисника платформи за дељење смештаја, превоза и других услуга и опреме, али и пораст броја истраживања, пројеката и научних радова који се баве овом динамичном облашћу. Србија је на почетку пута, са много потенцијала за развој и примену, а пројекат PANACEA управо има за циљ да изгради капацитете неопходне за “откључавање” тржишта економије дељења и његов убрзани развој.

PANACEA тим је, на почетку Радионице, након кратког представљања свих чланова, поделио своја искуства, визије и прве резултате спроведеног истраживања објављеног у извештају „Економија дељења: карактеристике, пословни модели, примери платформи и развојни изазови“. У уводу су, руководилац пројекта, професор Вељко Јеремић и модератор, професорка Маријана Петровић, истакли значај радионица овог типа, јер се остварује пуна сарадња и повезивање научне заједнице и учесника економије дељења у Србији. У пленарној сесији представљени су први резултати и планови пројекта PANACEA . Проф. Наташа Бојковић и доценти Милица Маричић, Тања Живојиновић и Вукашин Куч, упознали су све присутне са појмовима и концептима у оквиру економије дељења, социо-демографским карактеристикама корисника услуга дељења транспорта и смештаја, кључним особинама и заступљеношћу платформи по областима, као и карактеристикама правних субјеката, учесника на тржишту економије дељења. Сходно методологији рада, чланови тима PANACEA пројекта у наредним фазама спровешће теренско истраживање и прикупљање информација и знања који треба да помогну у формирању Националног центра компетентности, као подршке заједници економије дељења у Србији.

Пленарна сесија послужила је и као увод у разговор са представницима заједнице економије дељења у Србији. Они су поделили сопствена искуства, размишљања и идеје, али и мапирали изазове који се налазе пред њима и областима којима се баве. Провајдери услуга економије дељења у Србији говорили су о свакодневном раду и изнели ставове о бизнису и перспективама развоја. Учешће су узели представници следећих предузећа, платформи и институција: BlaBlaCar (Тијана Ђорђевић, возач), Airbnb (Жарко Живојиновић, домаћин), Coworking ICT hub (Ива Жунић), SharedMobility KINTO Join LTD. (Тоyота, Мирјана Ценић) и Научно-технолошки парк Београд (Бојан Миленковић). Поред њих, уз чланове PANACEA тима, међу учесницима радионице били су и представници других институција и организација (Фонд за развој Републике Србије, чланови академске заједнице са више факултета УБ, учесници на тржишту економије дељења).

Као основне предности економије дељења, учесници радионице навели су:

• Лакоћу коришћења платформи подршке
• Сигурност које нуде платформе и понуђачима и корисницима услуга
• Активацију неискоришћених ресурса
• Решавање различитих проблема савременог друштва, као што су проблеми загађења, паркинга и слично
• Добијање информација о ефектима (уз помоћ платформи и аналитике могу се пратити еколошки ефекти, попут смањења емисије ЦО2 услед схаред мобилитy и слично).

Посебно су издвојени следећи изазови развоја економије дељења у Србији:

• Потреба за бољим повезивањем различитих учесника, пре свега потреба за већим укључивањем привреде (великих система, корпорација, банака) у финансирање стартапова, али и мултидисциплинарност и увезивање учесника из различитих области, повезивање академије и привреде….
• Проблем података неопходних за боље профилисање учесника и тржишта економије дељења у Србији (не постоје официјалне подаци, нити законска обавеза да се неки од њих воде, не постоји стандардизована пракса вођења података ни у пословне сврхе…)
• Приметна је конзервативност инвестиционих фондова и финансијера
• Евидентни су проблеми са аспекта законодавства и законских основа у неким областима, попут цроњдфундинга у Србији
• Постоје још увек одређене мањкавости код администрирања платформи из области економије дељења: тако се на пример путем информација са платформи, рејтинга и пријава, могу гасити профили особа/учесника који злоупотребљавају услуге вожње, али уједно не постоји могућност да се исте особе спрече да отварају и затварају своје друге профиле, или да након успостављања везе са корисником прелазе на лични контакт, мимо платформи  
• Неке од међународних платформи немају развијен бизнис модел у Србији, ни одговарајућу подршку за кориснике
• Појављују се учесници економије дељења који имају чисто профитни мотив (нпр. рентирају станове на годину дана, да би га изнајмљивали преко Аирбнб), чиме долазе у колизију са постулатима на којима други учесници користе ову платформу (смањење трошкова / боља искоришћеност стамбеног простора у ситуацијама дужег одсуства из стана/града/земље)
• Не постоји економија обима (мали бизниси су у питању), па пружаоци услуге економије дељења често прибегавају сивој зони да би могли да опстану на тржишту
• Не постоји свест о могућностима које пружају одређене платформе или начини економије дељења (нпр. стартапови не знају како функционише цроњдфундинг)
• Постоје препреке у пословној пракси (често у виду иницијалних трошкова), нарочито на међународном тржишту (нпр. понуђачи неких услуга из области економије дељења имају проблем иницијалних улагања посебно када треба регистровати фирму/платформу на међународном нивоу)
• Често постоје препреке и изазови који проистичу из законодавства, пирликом пословања на међународном тржишту (нпр. постоји проблем неусаглашености закона о девизном пословању у Србији у односу на тржишта на којима се послује, а закон се мора поштовати; законодавства појединих држава, попут регулативе у Србији, су рестриктивна у одређеним доменима, па се тако у Србији забрањује давање микрозајмова од предузећа или других учесника који нису регистровани код НБС као финансијска институција…)

У закључку Радионице је констатовано да:

• је направљен први корак ка успостављању заједнице економије дељења Србији;
• су активиране базе платформи и базе стејкхолдера;
• је успостављена добра комуникација и да су креирана прва партнерства са представницима заједнице економије дељења у Србији;
• су постаљење добре основе за будућа опсежна истраживања економије дељења у националним оквирима и успостављање Националног центра за развој компетенција у области економије дељења.

Сви налази, укључујући закључке са радионице биће доступни свим стејкхолдерима, стручној и широј јавности путем веб-сајта Пројекта у другом извештају пројекта PANACEA чије се објављивање очекује крајем новембра 2022. године.