Имали смо задовољство да учествујемо на панелу „Улога економије дељења у одрживости привреде“ на 14. Скупу научника и привредника СПИН 23-Дигитални и зелени развој привреде.

Велико хвала организаторки панела Наташи Петровић и панелистима:
Проф. др Александар Јововић, Универзитет у Београду – Машински факултет, Проф. др Маријана Петровић, Универзитет у Београду – Саобраћајни факултет, Мирјана Ценић, Shared Mobility d.o.o., Мр Александра Лазовић-Лøннинген, Eat Me App Serbia, Msc Милан Веселинов, CirEkon, Урош Гранић, BioHub Београд, на инспиративној дискусији и оснаживању сарадње науке и привреде у дигиталном и зеленом развоју привреде Републике Србије.

Представљајући пројекат PANACEA Проф. Петровић истакла да је веза са одрживим развојем једна од централних и веома комплексних тема економије дељења. Додала је да је ова питање посебно добило на значају од тренутка када су глобалне комерцијалне платформе као што су Uber и Airbnb преузеле примат над тзв. „платформама за опште добро“ као што је Couchsurfing International које су иницијално имале непрофитну оријентацију.

Одговарајући на питање у којој мери је економија дељења на линији одрживости, објаснила је да у концептуалној поставци економија дељења има потенцијал да допринесе одрживом развоју привреде и то кроз повећање продуктивност кроз концепт поновне употребе и промовисање приступа насупрот власништву, развој нових форми технолошког предузетништва, јачање локалних заједница, смањење незапослености кроз нове форме флексибилног рада и многе друге, али да у пракси ове позитивне ефекте често прате и негативни исходи као што су проблеми недовољне регулаторне уређености у домену радних права, статуса платформе и пружаоца услуга и заштите приватности.

У даљој дискусији са панелистима истакнуто је да позитивни примери предузетништва у контексту одрживог развоја као што је дељење дечије одеће често немају жељени успех на тржишту и да импозантни подаци о вредности тржишта економије дељења припадају“великим играчима“, а да иницијативе које су на више на линији зеленог развоја често не могу да опстану.

Позивајући се на искуства на пројекту PANACEA , али и на тему скупа СПИН 23, истакла је да је улога академске заједнице да повеже и оснажи све актере економије дељења како би дигитални пословни модели допринели зеленом развоју привреде у Републици Србији. Снага оваквих иницијатива је у сарадњи научника и истраживача из различитих области као што је PANACEA тим са три факултета (ФОН, Саобраћајни и Економски факултет), али и са пионирима економије дељења у Републици Србији (којих према налазима пројекта има преко 50 у Републици Србији) попут компаније Shared Mobility из Ниша.