fbpx

Susret istraživača i praktičara ekonomije deljenja u Srbiji

Tim istraživača PANACEA, projekta Fonda za nauku Republike Srbije, predstavio je prve rezultate i nalaze učesnicima Radionice pod nazivom „Ka zajednici ekonomije deljenja u Srbiji“, održanoj na Fakultetu organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu, u četvrtak 8. septembra. Radionica je bila odlična prilika da praktičari i istraživači iz oblasti ekonomije deljenja, predstave svoja iskustva, mapiraju izazove i prodiskutuju najvažnije teme.

Predstavnici zajednice ekonomije deljenja (korisnici platformi, softverska podrška, institucionalna podrška, akademska zajednica) su tokom trosatnog susreta, dali pregršt odgovora i informacija, ali i otvorili mnoga pitanja koja će poslužiti u koncipiranju strategije razvoja ekonomije deljenja i umrežavanje zajednice u Srbiji i regionu.

Koncept ekonomije deljenja privlači sve više pažnje u EU i u drugim razvijenim državama sveta, kako u teoriji i naučnim istraživanjima, tako pre svega u praksi. O tome govore i podaci o sve većem broju korisnika platformi za deljenje smeštaja, prevoza i drugih usluga i opreme, ali i porast broja istraživanja, projekata i naučnih radova koji se bave ovom dinamičnom oblašću. Srbija je na početku puta, sa mnogo potencijala za razvoj i primenu, a projekat PANACEA upravo ima za cilj da izgradi kapacitete neophodne za “otključavanje” tržišta ekonomije deljenja i njegov ubrzani razvoj.

PANACEA tim je, na početku Radionice, nakon kratkog predstavljanja svih članova, podelio svoja iskustva, vizije i prve rezultate sprovedenog istraživanja objavljenog u izveštaju „Ekonomija deljenja: karakteristike, poslovni modeli, primeri platformi i razvojni izazovi“. U uvodu su, rukovodilac projekta, profesor Veljko Jeremić i moderator, profesorka Marijana Petrović, istakli značaj radionica ovog tipa, jer se ostvaruje puna saradnja i povezivanje naučne zajednice i učesnika ekonomije deljenja u Srbiji. U plenarnoj sesiji predstavljeni su prvi rezultati i planovi projekta PANACEA. Prof. Nataša Bojković i docenti Milica Maričić, Tanja Živojinović i Vukašin Kuč, upoznali su sve prisutne sa pojmovima i konceptima u okviru ekonomije deljenja, socio-demografskim karakteristikama korisnika usluga deljenja transporta i smeštaja, ključnim osobinama i zastupljenošću platformi po oblastima, kao i karakteristikama pravnih subjekata, učesnika na tržištu ekonomije deljenja. Shodno metodologiji rada, članovi tima PANACEA projekta u narednim fazama sprovešće terensko istraživanje i prikupljanje informacija i znanja koji treba da pomognu u formiranju Nacionalnog centra kompetentnosti, kao podrške zajednici ekonomije deljenja u Srbiji.

Plenarna sesija poslužila je i kao uvod u razgovor sa predstavnicima zajednice ekonomije deljenja u Srbiji. Oni su podelili sopstvena iskustva, razmišljanja i ideje, ali i mapirali izazove koji se nalaze pred njima i oblastima kojima se bave. Provajderi usluga ekonomije deljenja u Srbiji govorili su o svakodnevnom radu i izneli stavove o biznisu i perspektivama razvoja. Učešće su uzeli predstavnici sledećih preduzeća, platformi i institucija: BlaBlaCar (Tijana Đorđević, vozač), Airbnb (Žarko Živojinović, domaćin), Coworking ICT hub (Iva Žunić), SharedMobility KINTO Join LTD. (Toyota, Mirjana Cenić) i Naučno-tehnološki park Beograd (Bojan Milenković). Pored njih, uz članove PANACEA tima, među učesnicima radionice bili su i predstavnici drugih institucija i organizacija (Fond za razvoj Republike Srbije, članovi akademske zajednice sa više fakulteta UB, učesnici na tržištu ekonomije deljenja).

Kao osnovne prednosti ekonomije deljenja, učesnici radionice naveli su:

  • Lakoću korišćenja platformi podrške
  • Sigurnost koje nude platforme i ponuđačima i korisnicima usluga
  • Aktivaciju neiskorišćenih resursa
  • Rešavanje različitih problema savremenog društva, kao što su problemi zagađenja, parkinga i slično
  • Dobijanje informacija o efektima (uz pomoć platformi i analitike mogu se pratiti ekološki efekti, poput smanjenja emisije CO2 usled shared mobility i slično).

Posebno su izdvojeni sledeći izazovi razvoja ekonomije deljenja u Srbiji:

  • Potreba za boljim povezivanjem različitih učesnika, pre svega potreba za većim uključivanjem privrede (velikih sistema, korporacija, banaka) u finansiranje startapova, ali i multidisciplinarnost i uvezivanje učesnika iz različitih oblasti, povezivanje akademije i privrede….
  • Problem podataka neophodnih za bolje profilisanje učesnika i tržišta ekonomije deljenja u Srbiji (ne postoje oficijalne podaci, niti zakonska obaveza da se neki od njih vode, ne postoji standardizovana praksa vođenja podataka ni u poslovne svrhe…)
  • Primetna je konzervativnost investicionih fondova i finansijera
  • Evidentni su problemi sa aspekta zakonodavstva i zakonskih osnova u nekim oblastima, poput crowdfundinga u Srbiji
  • Postoje još uvek određene manjkavosti kod administriranja platformi iz oblasti ekonomije deljenja: tako se na primer putem informacija sa platformi, rejtinga i prijava, mogu gasiti profili osoba/učesnika koji zloupotrebljavaju usluge vožnje, ali ujedno ne postoji mogućnost da se iste osobe spreče da otvaraju i zatvaraju svoje druge profile, ili da nakon uspostavljanja veze sa korisnikom prelaze na lični kontakt, mimo platformi  
  • Neke od međunarodnih platformi nemaju razvijen biznis model u Srbiji, ni odgovarajuću podršku za korisnike
  • Pojavljuju se učesnici ekonomije deljenja koji imaju čisto profitni motiv (npr. rentiraju stanove na godinu dana, da bi ga iznajmljivali preko Airbnb), čime dolaze u koliziju sa postulatima na kojima drugi učesnici koriste ovu platformu (smanjenje troškova / bolja iskorišćenost stambenog prostora u situacijama dužeg odsustva iz stana/grada/zemlje)
  • Ne postoji ekonomija obima (mali biznisi su u pitanju), pa pružaoci usluge ekonomije deljenja često pribegavaju sivoj zoni da bi mogli da opstanu na tržištu
  • Ne postoji svest o mogućnostima koje pružaju određene platforme ili načini ekonomije deljenja (npr. startapovi ne znaju kako funkcioniše crowdfunding)
  • Postoje prepreke u poslovnoj praksi (često u vidu inicijalnih troškova), naročito na međunarodnom tržištu (npr. ponuđači nekih usluga iz oblasti ekonomije deljenja imaju problem inicijalnih ulaganja posebno kada treba registrovati firmu/platformu na međunarodnom nivou)
  • Često postoje prepreke i izazovi koji proističu iz zakonodavstva, pirlikom poslovanja na međunarodnom tržištu (npr. postoji problem neusaglašenosti zakona o deviznom poslovanju u Srbiji u odnosu na tržišta na kojima se posluje, a zakon se mora poštovati; zakonodavstva pojedinih država, poput regulative u Srbiji, su restriktivna u određenim domenima, pa se tako u Srbiji zabranjuje davanje mikrozajmova od preduzeća ili drugih učesnika koji nisu registrovani kod NBS kao finansijska institucija…)

U zaključku Radionice je konstatovano da:  

  • je napravljen prvi korak ka uspostavljanju zajednice ekonomije deljenja Srbiji;
  • su aktivirane baze platformi i baze stejkholdera;
  • je uspostavljena dobra komunikacija i da su kreirana prva partnerstva sa predstavnicima zajednice ekonomije deljenja u Srbiji;
  • su postaljenje dobre osnove za buduća opsežna istraživanja ekonomije deljenja u nacionalnim okvirima i uspostavljanje Nacionalnog centra za razvoj kompetencija u oblasti ekonomije deljenja.

Svi nalazi, uključujući zaključke sa radionice biće dostupni svim stejkholderima, stručnoj i široj javnosti putem veb-sajta Projekta u drugom izveštaju projekta PANACEA čije se objavljivanje očekuje krajem novembra 2022. godine.