Deljeni smeštaj u Evropi: analiza ponašanja potrošača

Ekonomija deljenja se opisuje kao ekonomski model u kojem pojedinci i grupe dele dobra i resurse u određenom periodu po unapred definisanoj ceni. Kako bismo bolje razumeli mehanizme poslovnih modela ekonomije deljenja, važno je ne samo posmatrati platforme koje omogućavaju interakciju između pojedinaca koji nude resurse (pružatelji) i pojedinaca koji traže dobra (korisnici), već i istražiti ponašanje učesnika u poslovnom modelu ekonomije deljenja. U istraživanju, fokus je bio na ponašanju korisnika određenog tipa ekonomije deljenja, konkretno deljenog smeštaja. Sprovedena studija istražuje da li se i kako ponašanje potrošača promenilo u poslednjih nekoliko godina. Sem toga, istraživano je da li postoje razlike u ponašanju korisnika koji dele smeštaj, a posmatrani su lični prihoda i mesto prebivališta.

Maricic, M., Popovic, A., Cvetic, K., & Ignjatovic, M. (2023). Shared accommodation in Europe: consumer behaviour analysis. Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 255-258. Link

Analiza vremenskih serija cene zakupa Airbnb smeštaja  na Balkanu

Deljeni smeštaj predstavlja jedan od najprepoznatljivijih poslovnih modela ekonomije deljenja. On omogućava vlasnicima privremeno iznajmljivanje smeštaja drugima na određeni vremenski period putem online platformi po unapred određenoj ceni. Jedan od faktora koji utiče na uspeh ovog poslovnog modela je dnevna cena iznajmljivanja smeštaja. U okviru istraživanja i sprovedene studije trebalo je odgovoriti na pitanje koje se tiče predviđanja dnevne cene iznajmljivanja smeštaja na Airbnb platformi. U sprovedenoj studiji slučaja, korišćeno je ARIMA modeliranje kako bi se predvidele cene iznajmljivanja dostupnih smeštaja na Airbnb platformi u Ljubljani, Slovenija i Zagrebu, Hrvatska.

Maricic, M., Cvetic., K., Ignjatovic. M., & Jeremic, V. (2023). Time series analysis of Airbnb house rentals price in the Balkan region. Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 251-254. Link

Otkrivanje aktuelnih tema u okviru cirkularne ekonomije: pristup zasnovan na bibliometrijskoj analizi

Cirkularna ekonomija predstavlja savremeni i inovativni poslovni model zasnovan na regenerativnom korišćenju izlaza iz jednog procesa kao ulaza u drugi. Budući da ima mnogo praktičnih primena, nekoliko istaknutih termina u osnovi znači isto – deljenje resursa je stvaranje nove vrednosti. Cilj rada je ispitivanje aktuelnih tema koje odgovaraju cirkularnoj ekonomiji u naučnim radovima. Uz pomoć R Studio Bibliometrix paketa za bibliometrijsku analizu, rezultati istraživanja, zasnovani na publikacijama iz tri različite grupe zemalja, ukazuju da su nekoliko istaknutih termina najčešće korišćeni u svim posmatranim publikacijama. Osim toga, u istraživanju je zaključeno da postoji značajna razlika u naučnom doprinosu na posmatrnim grupama.

Uskokovic, V., Zdravkovic, S., Komazec, S., & Jeremic, V. (2023). Detecting trending topics captivating circular economy: A bibliometric-based approach Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 259-262. Link

Indeks kolaborativne ekonomije: potraga za robusnim i nepristrasnim kompozitnim indikatorom kolaborativne ekonomije

Saradnja, platforma, deljenje. Svi ovi termini pokušavaju da obuhvate sličan fenomen: saradničku potrošnju koja se odnosi na netradicionalne obrasce potrošnje gde pojedinci koriste dobra i usluge dobijene od drugih pojedinaca na Internetu, a ne sa tržišta. Slični su izazovi sa kojima se susreću istraživači i kreatori politike kada pokušavaju da kapsuliraju performanse ekonomije saradnje određenog entiteta (kao što je region ili država). Proces integracije različitih indikatora u jednu jedinstvenu vrednost često se zasniva na pristupu kompozitnih indikatora. U toku procesa kreiranja kompozitnog indeksa pokreće se niz pitanja, pri čemu su izbor indikatora i šema ponderisanja oni koji se najčešće citiraju u literaturi. 

Bojković, N., Espelt, R., & Jeremić, V. (2023). Collaborative Economy Index: a quest for robust and impartial composite indicator of collaborative economy. 64th ISI World Statistics Congress. July 16-20, Ottawa, Canada. Link

Ocena indeksa cirkularne ekonomije: metodološki izazovi i praktične implikacije

Cirkularna ekonomija predstavlja temu od velikog značaja, kako za kreatore politike tako i za akademsku zajednicu, ali pre svega za građane. Smanjenje većeg broja indikatora u jednu sintetizovanu vrednost predstavlja izazov sa kojim se suočavaju akademska zajednica i kreatori politike. Ovo se često ostvaruje pomoću pristupa kompozitnog indeksa. Međutim, već duže vreme, istraživači se bore sa izazovima razvoja i evaluacije kompozitnih indeksa cirkularne ekonomije. Ovi izazovi uključuju izbor odgovarajućih indikatora, određivanje efektivne šeme ponderisanja, zamenljivost među indikatorima, itd. Uprkos ovim izazovima, prednosti korišćenja kompozitnog indeksa su prevazilazili potencijalne nedostatke, što je navelo istraživače da teže metodološki ispravnom indeksu koji se može primeniti i efikasno koristiti u široj društvenoj zajednici. U radu je dat pregled metodoloških izazova i praktičnih implikacija u vezi sa benčmarkingom indeksa cirkularne ekonomije, sa posebnim naglaskom na podizanju robusnosti indeksa i minimiziranju uticaja metodoloških nedoslednosti u pogledu interpretabilnosti i uopštavanja rezultata kompozitnog indeksa.

Uskoković, V., Petrović, M. & Sznyk, A. (2023). Benchmarking the Circular Economy Index: methodological challenges and practical implications. 64th ISI World Statistics Congress. July 16-20, Ottawa, Canada. Link

Uloga ekonomije deljenja u ostvarivanju održivosti i ciljeva održivog razvoja

Širom sveta, ekologija i zaštita životne sredine predstavljaju teme od velikog značaja. Takođe, svest o učešću ljudske civilizacije u degradaciji prirode, što nameće nove oblike razvoja sa istaknutim ekološkim vrednostima, postaje sve jača. Stoga, raste pažnja akademske zajednice, istraživača i ekonomista usmerena ka konceptu održivosti. Koncept ili paradigma održivosti predstavlja ideju, proces ili strategiju povezanu sa prevazilaženjem postojeće situacije koja se odražava u ekološkim, društvenim i ekonomskim krizama. Prema tome, održivost je direktno povezana sa održivim razvojem i dimenzijama: ekološkom, društvenom i ekonomskom. Stoga je od suštinskog značaja uvođenje ekonomije deljenja u ove teme, imajući na umu da je pitanje održivog razvoja od posebnog značaja u intenzivnom razvoju teorije ekonomije deljenja, i da odnos između ova dva fenomena zahteva dalja istraživanja. Cilj rada je istraživanje veze između ekonomije deljenja i održivosti, kao i uticaja ekonomija deljenja na postizanje ciljeva održivog razvoja.

Petrović, N., Jeremić, V., & Ćirović, M. (2023). The role of the sharing economy in achieving sustainability and sustainable development goals. In B. Stošić, S., Lazarević and M. Kostić Stanković (Eds.) Sustainable Business Management: Innovation, Software and Communications. Belgrade.

Digitalni poslovni sistem ekonomije deljenja: kako se evropske zemlje mogu segmentirati?

Ekonomija deljenja, koja se ponekad naziva i kolaborativna potrošnja, je koncept, poslovni model i tržište na kojem pojedinci nude ili iznajmljuju sopstvenu imovinu koja nije u upotrebi. Različiti tipovi ekonomije deljenja su se pojavili od zajedničkog smeštaja do deljenja modnih predmeta. Bez obzira na to šta se deli, dogovor o tome šta se deli i pod kojim okolnostima se obično sklapa preko veb-stranice ili platforme u okviru digitalnog ekosistema. Istraživačko pitanje je kako se evropske zemlje mogu segmentirati na osnovu karakteristika korisnika zajedničkog smeštaja.

Maričić, M., Uskoković, V., & Jeremić, V. (2023). Digital Business system of sharing economy: How can European countries be segmented? Proceedings of International conference on E-business technologies (EBT), E-Business Technologies Conference Proceedings, 3(1), pp. 9-14. June 15-17 , Belgrade, Serbia.  Link

Inovativni modeli za ekonomiju deljenja u sektoru transporta – doktorska disertacija

Predmet istraživanja ove doktorske disertacije su koncepti delјenja vožnje i delјenja vozila, pri čemu je akcenat na istraživanju mogućnosti ekonomičnijeg korišćenja putničkog automobila, kroz usluge carsharing i carpooling. Polazeći od toga da ove opcije mobilnosti, kao i ekonomiju delјenja uopšte, pokreću pre svega sami korisnici, cilј disertacije je da se istraživanjem korisničkih zahteva, stavova i stepena poverenja, izgrade modeli za podršku odlučivanju i širu implementaciju koncepata ekonomije deljenja u sektoru transporta. Kao rezultat ove disertacije (koja je pionir u sektoru ekonomije deljenja) proistekla su dva naučna rada publikovana u renomiranim časopisima sa SCI liste.

Parezanović , T. (2019). Models for supporting development of mobility in line with the sharing economy concept. Doctoral thesis. University of Belgrade – Faculty of Transport and Traffic Engineering. Link

Model predviđanja potražnje za uslugama ekonomije deljenja u sektoru transporta

Ovaj model ima za cilј da simulira kako ponašanje korisnika, ali i njihove međusobne interakcije, utiču na opredelјenje za korišćenje usluge deljenja automobila (tzv. carsharing). On polazi od pretpostavke da su za odluku o korišćenju carsharing-a, na tržištima gde usluga nije uspostavlјena, važne interakcije i razmena iskustava vezanih za usluge ekonomije delјenja, kao i poverenje koje korisnik stiče korišćenjem drugih usluga ekonomije delјenja. Ilustracija primene simulacionog modela izvršena je uz korišćenje softvera NetLogo na odabranom uzorku studenata beogradskog univerziteta.

Živojinović, T., Zornić, N. (2022). Anticipating the impact of sharing economy drivers on consumer intention for using a sharing economy service. Journal of East European Management Studies, 27 (2), pp. 233-258, doi:10.5771/0949-6181-2022-2-233,  ISSN print: 0949-6181 ISSN online: 0949-6181. Link

Preferencije korisnika kao osnova za dizajn usluge deljenja vozila na novim tržištima

Kao što i naziv modela sugreriše, model analizira primenu koncepta deljenja automobila na novim tržištima. Kako bi evidentirali ključne preferencije korisnika po pitanju ovih usluga, autori ove studije sprovedeli su opsežno istraživanje nad odgovarajućim uzorkom studenata beogradskog univerziteta. Rezultati studije ogledaju se u identifikovanju dva glavna klastera korisnika – jednih čije učešće u delјenju automobila u velikoj meri zavisi od troškova kupovine i onih kojima su podjednako važni cena i drugi atributi usluge. Ovakvi rezultati koji mogu biti od koristi provajderima ovih usluga i to na tržištima gde je ova usluga tek u povoju.

Bojković, N., Jeremić, V., Petrović, M., Tica. S. (2019). (2019). Preferences for car sharing service attributes among university students: Evidence from an emerging market. Journal of East European Management Studies, 24 (4), pp. 636-653, doi:10.5771/0949-6181-2019-4-636, ISSN print: 0949-6181, ISSN online: 0949-6181. Link

Model za mapiranje mera za deljenje vožnje među zaposlenima

Model za vrednovanje mera koje bi podstakle širu implementaciju podsistema delјenja vožnje polazi od osnovnih zahteva i motiva zaposlenih vezanih za učešće u zajedničkoj vožnji do/od posla (tzv. kompanijski carpooling), da bi se u skladu sa njima izabrale i evaluirale odgovarajuće podsticajne akcije kompanije. U okviru ovog modela razvijena je posebna procedura sa svrhom određivanja zbirnog uticaja svake pojedinačne akcije kompanije na ispostavlјene zahteve njenih zaposlenih. Kao rezultat menadžment kompanije može da, shodno raspoloživim resursima, identifikuje one akcije koje mogu da privuku najveći broj korisnika kompanijskog carpooling-a. Praktična primena predložene metodologije ilustrovana je na primeru jedne transportne kompanije u Beogradu.

Parezanović, T., Petrović, M., Bojković, N., & Pamučar, D. (2019). One approach to evaluate the influence of engineering characteristics in QFD method. European Journal of Industrial Engineering, 13(3), pp. 299-331, doi:10.1504/EJIE.2019.100013, Print ISSN: 1751-5254, Online ISSN: 1751-5262. Link

Ekonomija deljenja i održivi razvoj transporta u gradovima 

Rad daje pregled uticaja različitih formi delјenja mobilnosti na održivi razvoj gradova, kao i njihovu komplementarnost sa sistemima javnog prevoza putnika. Takođe, u radu je otvoreno pitanje u kojoj meri sistemi delјenja putničkog automobila mogu biti zamena za njegovo posedovanje.

Bojković N. (2018). Shared mobility for sustainable urban development, International Journal of Transportation Systems, Vol. 3, pp. 11-16, ISSN: 2534-8876, Presented as the Plenary Lecture at the International Conference – Energy, Environment, Ecosystems and Sustainable Development, EESD 2018., January 19-21, Budapest, Hungary. Link

Digitalizacija i tržište rada: rodna perspektiva

Centralne teme ovog rada su digitalne veštine, digitalizacija i automatizacija poslova, kao i rad na digitalnim platformama. S obzirom da su okosnica svih modela ekonomije deljenja digitalno koordinisane aktivnosti, značaj ovog rada je višestruk. Pored terminoloških pojašnjenja, ovaj rad daje analizu zvaničnih tematskih izveštaja o digitalizaciji u Srbiji i Evropskoj uniji. Zanimljiv podatak je da je, prema pomenutim izvorima, Srbija među vodećim zemljama prema broju onlajn radnika u svetu.

Petrović, M. & Petrović, D. (2021). XXXIX Symposium on new technologies in postal and telecommunication traffic – PosTel 2021. November 30 and December 1, Belgrade, Serbia, pp. 43-52. Link

Crowdsourced dostava: mogućnosti i izazovi

Aktiviranje potencijalno velikog broja ljudi koji dostavljaju robu uz učešće digitalnih platformi koje kontrolišu ponudu i potražnju, poznato pod pojmom crowdsourced dostava, jedan je od odgovora na sve veću potražnju za dostavama na zahtev. U radu se analizira trenutni status ove perspektivne forme ekonomije deljenja u oblasti dostave pošiljaka, modeli poslovanja startapova i interakcija sa tradicionalnim dostavljačima. Na bazi postojeće prakse, izdvojeni su i analizirani najznačajniji izazovi implementacije među kojima su izgradnja poverenja između učesnika, koordinisanje ponude i potražnje i radni status vozača – isporučioca.

Bojković, N., Petrović, M., & Živojinović, T. (2022). Crowdsourced delivery: opportunities and challenges. XL Symposium on New Technologies in Postal and Telecommunication Traffic – PosTel 2022. November 29-30, Belgrade, Serbia, pp. 53-62. Link

Kreiranje kompozitnog indeksa u domenu ekonomije deljenja: problemi i sagledavanje

Ekonomija deljenja značajno utiče na promene u ponašanju ali i stavovima kupaca. Uzročno posledično, ona je posredno uticala na promene biznis modela i poslovnih transakcija širom sveta koje su bile nužne za sve one delatnosti koje teže da prilagode svoje operacije, poslovanje i algoritme odlučivanja prema narastajućoj tražnji za uslugama ekonomije deljenja. Takođe, mnoge države, regioni ili gradovi, čija ekonomija umnogome zavisi od turizma, su prinuđeni da se usklade prema globalnim trendovima u ovoj oblasti i to strateški, ali i na vreme. U prilog ovome se daje i ova studija koja pruža predlog upotrebe metodologije kompozitnih indikatora radi utvrđivanja osposobljenosti (otvorenosti) država ili gradova za pružanje usluga ekonomije deljenja. Konkretnije, u ovoj studiji je korišćen LATAM Sharing Economy Index 2021 koji rangira 44 najveća grada Južne Amerike. Ovaj indeks se sastoji od nekoliko ključnih indikatora koji opisuju ukupni nivo raspoloživosti glavnih usluga iz domena ekonomije deljenja kao što su: deljenje stanova, e-skuteri, aplikacije za deljenje automobila, deljenje vežbaonica i deljenje prevoza u gradskoj sredini. Suštinski, ovaj rad sagledava potencijalne metodološke nedostatke koji se mogu javiti prilikom kreiranja ovakvog kompozitnog indikatora u domenu ekonomije deljenja.

Uskoković, V., Čeh Časni, A., & Jeremić, V. (2022). KOI 2022 – 19th International Conference on Operational Research. September 28-30, Šibenik, Croatia.

Ekonomija deljenja i ciljevi održivog razvoja

Povećana potreba za ekologijom i zaštitom životne sredine, kao i isticanje svesti o ljudskoj delovanju u degradaciji životne sredine, postavlja nove vidove razvoja sa istaknutim ekološkim vrednostima. „Shodno tome, koncept održivosti je dobio ogromnu pažnju naučnika i ekonomista koji pokušavaju da pruže praktična rešenja“ (Rosário & Dias, 2022). Koncept ili paradigma održivosti je ideja, proces ili strategija koja se odnosi na prevazilaženje postojeće situacije u vezi sa ekološkom, socijalnom i ekonomskom krizom (Borojević et al., 2017). Održivost je direktno povezana sa održivim razvojem. Kada je reč o održivom razvoju, važno je primetiti da se on oslanja na tri stuba: društveni, ekonomski i ekološki. Ovaj rad ima za cilj istraživanje veze između ekonomije deljenja i održivog razvoja, kao i uticaja ekonomije deljenja na ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.

Petrović, N., Jeremić, V., & Ćirović, M. (2022). Sharing Economy and sustainable development goals, SymOrg 2022, June 11-14, Belgrade. Sustainable business management and digital transformation: challenges and opportunities in the post-covid era. ISBN 978-86-7680-411-5, COBISS.SR-ID 68451849

Ekonomija deljenja i održivi urbani razvoj: svetska iskustva i potencijali za primenu u Srbiji

Aktiviranje nedovoljno iskorišćenih resursa putem kolaborativnih platformi je šansa za rešavanje brojnih problema intenzivne urbanizacije i povećanog pritiska na gradsku infrastrukturu. U kojoj meri i na koji način ekonomija deljenja može biti katalizator održivog urbanog razvoja zavisi od razumevanja novih digitalnih socio-ekonomskih modela, saradnje između različitih aktera i mogućnosti transfera dobrih svetskih praksi i iskustava. Rezultati istraživanja ekonomije deljenja u Srbiji (projekat PANACEA) ukazuju da se platforme ekonomije deljenja uspostavljaju dominantno u gradovima, prateći praksu uspešnih globalnih predstavnika i prenoseći ne samo dobre poslovne ideje i modele, već i probleme sa kojima se ovi inovativni ekonomski modeli suočavaju.

Petrović, M, (2023). Sharing economy and cities: world experience and prospects for Serbia, Invited lecture, Book of abstracts from International Conference “Eco-friendly built environment”, March 1-2, University of Belgrade – Faculty of Architecture, Belgrade, Serbia, p.13, ISBN 978-86-7924-326-3, COBISS.SR-ID – 109010185