Mapiranje oblasti cirkularne ekonomije: bibliometrijska odiseja

U svetu u kome stvaranje ogromnih količina otpada predstavlja jedan od najvažnijih ekoloških problema, postojeća teorija i praksa linearne ekonomije ne može više da obezbedi rešenja u kontekstu razvoja koji može da obezbedi neophodnu održivost. Uspostavljanje ekvilibrijuma u odnosu između ljudi i životne sredine podrazumeva duboko razumevanje i uvažavanje svih procesa i stanovnika planete Zemlje, kao i svih ekosistema i postojećih habitata. Jedan metod je podržavanje kružnih tokova koji vladu u prirodi od njenog početka i njihovo preslikavanje u privredi. Iz ovih razloga, brojni istraživači i naučnici su usmerili svoj rad i studije na cirkularnu ekonomiju. Bibliometrijska analiza literature u ovoj oblasti prikazuje značajne istraživačke napore i promene čija primena je neophodna u privrednim praksama društvima širom sveta.

Petrovic, N., Martins, F. P., Jovovic, A. (2023). Mapping the circular economy landscape: a bibliometric odyssey. Proceedings of the XIV Conference of Business and Science SPIN’23 – DIGITAL AND GREEN ECONOMY DEVELOPMENT, November 6-7, Belgrade, Serbia, pp 125-133. Link

Istraživanje iskustava korisnika deljene vožnje u Republici Srbiji

U vremenu digitalne transformacije i rastućih ekonomskih modela deljenja, ova studija ima za cilj da sagleda iskustva korisnika usluga deljene vožnje u Republici Srbiji. Koristeći metode empirijskog istraživanja, rad istražuje kako korisnici doživljavaju i vrednuju ove usluge, identifikujući glavne prednosti i izazove sa kojima se susreću. Sprovedeno istraživanje se fokusira na razumevanje ključnih faktora koji utiču na korisničku odluku da koriste deljenu vožnju, uključujući aspekte kao što su cena, dostupnost, komfor, bezbednost i ekološki faktori. Rezultati ovog istraživanja pružaju uvide u ponašanje potrošača i trendove u oblasti deljene vožnje i deljene mobilnosti, kao i smernice za buduće strateško planiranje u ovoj oblasti.

Golubovic, T., Maricic, M., & Jeremic, V. (2023). Exploring user expriences of ride-sharing in the Republic of Serbia. Proceedings of the XIV Conference of Business and Science SPIN’23 – DIGITAL AND GREEN ECONOMY DEVELOPMENT, November 6-7, Belgrade, Serbia, pp 590-598. Link 

Modelovanje stope korišćenja deljenog smeštaja primenom ekonometrijskih metoda

Ekonomija deljenja predstavlja savremeni poslovni model koji omogućava pojedincima da korišćenjem online platformi iznajme određeni proizvod ili uslugu na određeno vreme, pod određenim uslovima i uz odgovarajuću cenu. Jedan od oblika ekonomije deljenja koji privlači pažnju kako javnosti, tako i donosilaca odluka je deljeni smeštaj. Studija slučaja sprovedena u ovom radu ima za cilj da ispita kako ekonomski, socijalni i bihejvioralni faktori utiču na stopu korišćenja deljenog smeštaja u različitim državama koristeći ekonometrijsko modelovanje. Studija je urađena na nivou Evrope na osnovu podataka iz 2019. godine. Rezultati pokazuju da na stopu korišćenja deljenog smeštaja statistički značajno utiče bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, kao i učešće u online kupovini. Zaključak koji proističe je da u zemljama u kojima je stanovništvo naviklo da kupuje putem online platformi i ima veća primanja, u većoj meri učestvuje u konceptu deljenog smeštaja.

Drinjak, N., Maricic, M., & Ignjatovic, M. (2023). Modeling usage rate of shared accommodation using econometric methods. Proceedings of the XIV Conference of Business and Science SPIN’23 – DIGITAL AND GREEN ECONOMY DEVELOPMENT, November 6-7, Belgrade, Serbia, pp 564-571. Link  

Deljenje mobilnosti u Evropi: pristup zasnovan na klaster analizi

Kako se ekonomija deljenja brzo razvija, sveobuhvatan pregled situacije na evropskom prostoru u oblasti deljenja mobilnosti postaje sve potrebniji. Ovaj rad analizira stanje u oblasti deljenja mobilnosti u zemljama Evrope i sagledava način na koji se evropske zemlje mogu segmentirati u zavisnosti od stepena učešća u deljenju mobilnosti. Posmatrano je 12 indikatora deljenja transporta, u 26 zemalja Evropske Unije, za koje su podaci bili dostupni. Korišćena je klaster analiza i algoritam k-srednjih vrednosti (k‐means). Rezultati pokazuju da je najveći procenat korisnika deljenja transporta u grupi obrazovanih i mladih ljudi, uzrasta između 16 i 35 godina. Pored toga, korišćenjem klaster analize dobijena su tri segmenta zemalja Evrope. Analiza klastera otkriva jasne razlike u upotrebi veb-sajtova i aplikacija za deljenje automobila, kao i u obrazovanju i prihodima među različitim segmentima. Takođe, rezultati ukazuju da geografski položaj zemalja ne utiče na raspodelu zemalja unutar klastera, jer drugi i treći klaster čine zemlje iz različitih delova Evrope. Dobijeni rezultati mogu biti od koristi za donošenje odluka i usmeravanje marketinških i transportnih resursa ka određenim ciljnim tržištima, kao i za potrebe formiranja strategija nastupanja na određenim tržištima.

Jovanović, M., Ignjatović, M., & Jeremić, V. (2023). Shared mobility in Europe: a cluster analysis approach. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 83-91.  Link

Uticaj onlajn informacija i recenzija na učešće u kolaborativnoj ekonomiji: primer carpooling-a

Imajući u vidu da je u osnovi kolaborativne ekonomije (engl. collaborative economy) da se, kroz platformu, omogući direktna veza između korisnika i provajdera, pitanje poverenja predstavlja “valutu” ovog koncepta. Brojni su digitalni indikatori koji doprinose izgradnji poverenja među učesnicima ekonomije deljenja. Za potrebe ovog rada izučavane su one grupe faktora koje doprinose stvaranju interpersonalnog poverenja (tzv. interpersonal trust) kroz informisanje i elektronsku neformalnu komunikaciju (electronic Word‐Of‐Mouth, eWOM). Rad ima za cilj da utvrdi postojanje razlika u stvaranju interpersonalnog poverenja kod korisnika kolaborativne ekonomije (na primeru BlaBlaCar platforme) i kod onih koji to nisu, kao i identifikovanje komponenti koje posebno (ne)doprinose izgradnji tog poverenja. Anketiranjem 120 ispitanika uočeno je da samo oni pojedinci koji imaju iskustva u konceptu zajedničke vožnje prepoznaju ulogu i značaj platforme i svih informacija koje pronalaze na njoj, odnosno da pojedincima koji nisu korisnici platforme recenzije i rejtinzi drugih korisnika ne znače puno već svoje poverenje vezuju za ljude koje poznaju i nije im bliska ideja poverenja u tehnološki sistem.

Živojinović, T., Bojkovic, N., Petrovic, M., & Janjić, J. (2023). Impact of online information and reviews on participation in the collaborative economy: the example of carpooling. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 92-99.  Link

Bekeri – lični brending ili materijalna korist?

Grupno finansiranje (engl. crowdfunding), kao poseban segment ekonomije deljenja, relativno je mlad fenomen. Pažnju istraživača posebno privlači ispitivanje toga koji faktori motivišu bekere da, putem određene digitalne platforme, stave na raspolaganje novčana sredstva onima kojima su ta sredstva potrebna kako bi se finansirao određeni projekat. Cilj rada je analiza i testiranje razlika između dve široko definisane grupe motiva: motiv za kreiranjem ličnog brendinga i motiv za ostvarivanjem materijalnih koristi, i to na nivou celog uzorka, kao i na nivou užih kategorija definisanih na nivou različitih socio-ekonomskih grupa ispitanika. Za potrebe ostvarenja tog cilja sprovedeno je anketno ispitivanje. Rezultati sprovedene analize ukazuju da, na nivou celog uzorka i većeg broja užih kategorija, postoji statistički značajna razlika u motivima za učešće u grupnom finansiranju, u smislu da su (potencijalni) bekeri dominantno motivisani ostvarivanjem određenog oblika materijalne koristi u poređenju sa izgradnjom ličnog brendinga.

Živanović, M., Janjić, J., Ribić, M., & Uskoković, V. (2023). Backers – personal branding or material benefit? Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 110-117.  Link

Analiza percepcija i motiva učesnika na tržištu ekonomije deljenja u Srbiji

Ekonomija deljenja, kao novi ekonomsko-društveni model koji promoviše pružanje privremenog pristupa ograničenim resursima bez prenosa vlasništva nad istim, nosi brojne nepoznanice i kontroverze. Cilj ovog rada je da sagleda percepciju i najvažnije motive ključnih aktera ekonomije deljenja na području Srbije. Sprovedeno je eksploratorno istraživanje koje targetira provajdere (pružaoce usluga) i korisnike usluga na tržištu ekonomije deljenja. Kvalitativno istraživanje putem ekspertskog intervju primenjeno je na uzorku provajdera usluga ekonomije deljenja dok se kvantitativno istraživanje, sprovedeno putem onlajn anketnog upitnika, odnosilo na korisnike usluga deljenja. Rezultati pokazuju da su i provajderi i korisnici usluga ekonomije deljenja u Srbiji generalno zadovoljni iskustvom u ekonomiji deljenja – najviše funkcionisanjem platformi, ali i tačnošću i ažurnošću realizovanja usluga, pristupačnim cenama i ljubaznošću provajdera. Iako postoji saglasnost u tome da će se koncept razvijati, dosadašnji umereni intenzitet učestvovanja u ekonomiji deljenja verovatno će ostati na sličnom nivou. Kao glavno ograničenje navodi se nedovoljno zadovoljstvo promotivnim aktivnostima ekonomije deljenja. Kod obe grupe ispitanika preovladavaju ekonomski motivi korišćenja, odnosno motivi zarade i uštede u troškovima. Iako deljenje u svojoj osnovi ima socijalnu komponentu, društveni i ekološki motivi su znatno manje prisutni u Srbiji, naročito u poređenju sa zemljama EU.

Krstić, N., Veljković, S., & Kuc, V. (2023). Analysis of perception and motives of participants on the sharing economy market in Serbia. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 100-109.  Link

Otkrivanje faktora koji utiču na učešće mladih u ekonomiji deljenja u Srbiji

Ekonomija deljenja se smatra savremenim poslovnim modelom koji omogućava deljenje proizvoda i usluga između pojedinaca posredstvom online platformi na određeno vreme, po određenim uslovima i po dogovorenoj ceni. Od kada je koncept prvi put definisan na ovaj način 2010. godine interesovanje kako pojedinaca, tako i donosilaca odluka i istraživača za oblast je u značajnom porastu. Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja je koji su to faktori koji utiču na učešće pojedinca u ekonomiji deljenja, kako i šta se može učiniti kako bi se što veći broj pojedinaca uključio u ovaj koncept. Ovo istraživanje ima za cilj da analizira uticaj sociodemografskih faktora na učešće mladih u ekonomiji deljenja, kao i da sagleda razlike u percepciji čitavog koncepta u zavisnosti od prethodnog iskustva učešća u ekonomiji deljenja. Rezultati ukazuju da stariji ispitanici i oni koji imaju više novca kojim samostalno raspolažu više učestvuju u ekonomiji deljenja. Takođe, pokazano je da su oni koji su učestvovali u ekonomiji deljenja svesni da postoji manjak osiguranja ljudi i dobra u ovom modelu, kao i da oni smatraju da je mogućnost zloupotrebe ličnih podataka veoma mala. Dobijeni rezultati mogu poslužiti prilikom kreiranja kampanja koje imaju za cilj da podignu svest o mogućnostima i beneficijama učešća u ekonomiji deljenja.

Maričić, M., Drinjak, N., & Popović, A. (2023). Detecting factors which impact the participation of youth in sharing economy practices in Serbia. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 74-82.  Link

Deljeni smeštaj u Evropi: analiza ponašanja potrošača

Ekonomija deljenja se opisuje kao ekonomski model u kojem pojedinci i grupe dele dobra i resurse u određenom periodu po unapred definisanoj ceni. Kako bismo bolje razumeli mehanizme poslovnih modela ekonomije deljenja, važno je ne samo posmatrati platforme koje omogućavaju interakciju između pojedinaca koji nude resurse (pružatelji) i pojedinaca koji traže dobra (korisnici), već i istražiti ponašanje učesnika u poslovnom modelu ekonomije deljenja. U istraživanju, fokus je bio na ponašanju korisnika određenog tipa ekonomije deljenja, konkretno deljenog smeštaja. Sprovedena studija istražuje da li se i kako ponašanje potrošača promenilo u poslednjih nekoliko godina. Sem toga, istraživano je da li postoje razlike u ponašanju korisnika koji dele smeštaj, a posmatrani su lični prihoda i mesto prebivališta.

Maricic, M., Popovic, A., Cvetic, K., & Ignjatovic, M. (2023). Shared accommodation in Europe: consumer behaviour analysis. Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 255-258. Link

Analiza vremenskih serija cene zakupa Airbnb smeštaja  na Balkanu

Deljeni smeštaj predstavlja jedan od najprepoznatljivijih poslovnih modela ekonomije deljenja. On omogućava vlasnicima privremeno iznajmljivanje smeštaja drugima na određeni vremenski period putem online platformi po unapred određenoj ceni. Jedan od faktora koji utiče na uspeh ovog poslovnog modela je dnevna cena iznajmljivanja smeštaja. U okviru istraživanja i sprovedene studije trebalo je odgovoriti na pitanje koje se tiče predviđanja dnevne cene iznajmljivanja smeštaja na Airbnb platformi. U sprovedenoj studiji slučaja, korišćeno je ARIMA modeliranje kako bi se predvidele cene iznajmljivanja dostupnih smeštaja na Airbnb platformi u Ljubljani, Slovenija i Zagrebu, Hrvatska.

Maricic, M., Cvetic., K., Ignjatovic. M., & Jeremic, V. (2023). Time series analysis of Airbnb house rentals price in the Balkan region. Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 251-254. Link

Otkrivanje aktuelnih tema u okviru cirkularne ekonomije: pristup zasnovan na bibliometrijskoj analizi

Cirkularna ekonomija predstavlja savremeni i inovativni poslovni model zasnovan na regenerativnom korišćenju izlaza iz jednog procesa kao ulaza u drugi. Budući da ima mnogo praktičnih primena, nekoliko istaknutih termina u osnovi znači isto – deljenje resursa je stvaranje nove vrednosti. Cilj rada je ispitivanje aktuelnih tema koje odgovaraju cirkularnoj ekonomiji u naučnim radovima. Uz pomoć R Studio Bibliometrix paketa za bibliometrijsku analizu, rezultati istraživanja, zasnovani na publikacijama iz tri različite grupe zemalja, ukazuju da su nekoliko istaknutih termina najčešće korišćeni u svim posmatranim publikacijama. Osim toga, u istraživanju je zaključeno da postoji značajna razlika u naučnom doprinosu na posmatrnim grupama.

Uskokovic, V., Zdravkovic, S., Komazec, S., & Jeremic, V. (2023). Detecting trending topics captivating circular economy: A bibliometric-based approach Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 259-262. Link

Indeks kolaborativne ekonomije: potraga za robusnim i nepristrasnim kompozitnim indikatorom kolaborativne ekonomije

Saradnja, platforma, deljenje. Svi ovi termini pokušavaju da obuhvate sličan fenomen: saradničku potrošnju koja se odnosi na netradicionalne obrasce potrošnje gde pojedinci koriste dobra i usluge dobijene od drugih pojedinaca na Internetu, a ne sa tržišta. Slični su izazovi sa kojima se susreću istraživači i kreatori politike kada pokušavaju da kapsuliraju performanse ekonomije saradnje određenog entiteta (kao što je region ili država). Proces integracije različitih indikatora u jednu jedinstvenu vrednost često se zasniva na pristupu kompozitnih indikatora. U toku procesa kreiranja kompozitnog indeksa pokreće se niz pitanja, pri čemu su izbor indikatora i šema ponderisanja oni koji se najčešće citiraju u literaturi. 

Bojković, N., Espelt, R., & Jeremić, V. (2023). Collaborative Economy Index: a quest for robust and impartial composite indicator of collaborative economy. 64th ISI World Statistics Congress. July 16-20, Ottawa, Canada. Link

Ocena indeksa cirkularne ekonomije: metodološki izazovi i praktične implikacije

Cirkularna ekonomija predstavlja temu od velikog značaja, kako za kreatore politike tako i za akademsku zajednicu, ali pre svega za građane. Smanjenje većeg broja indikatora u jednu sintetizovanu vrednost predstavlja izazov sa kojim se suočavaju akademska zajednica i kreatori politike. Ovo se često ostvaruje pomoću pristupa kompozitnog indeksa. Međutim, već duže vreme, istraživači se bore sa izazovima razvoja i evaluacije kompozitnih indeksa cirkularne ekonomije. Ovi izazovi uključuju izbor odgovarajućih indikatora, određivanje efektivne šeme ponderisanja, zamenljivost među indikatorima, itd. Uprkos ovim izazovima, prednosti korišćenja kompozitnog indeksa su prevazilazili potencijalne nedostatke, što je navelo istraživače da teže metodološki ispravnom indeksu koji se može primeniti i efikasno koristiti u široj društvenoj zajednici. U radu je dat pregled metodoloških izazova i praktičnih implikacija u vezi sa benčmarkingom indeksa cirkularne ekonomije, sa posebnim naglaskom na podizanju robusnosti indeksa i minimiziranju uticaja metodoloških nedoslednosti u pogledu interpretabilnosti i uopštavanja rezultata kompozitnog indeksa.

Uskoković, V., Petrović, M. & Sznyk, A. (2023). Benchmarking the Circular Economy Index: methodological challenges and practical implications. 64th ISI World Statistics Congress. July 16-20, Ottawa, Canada. Link

Uloga ekonomije deljenja u ostvarivanju održivosti i ciljeva održivog razvoja

Širom sveta, ekologija i zaštita životne sredine predstavljaju teme od velikog značaja. Takođe, svest o učešću ljudske civilizacije u degradaciji prirode, što nameće nove oblike razvoja sa istaknutim ekološkim vrednostima, postaje sve jača. Stoga, raste pažnja akademske zajednice, istraživača i ekonomista usmerena ka konceptu održivosti. Koncept ili paradigma održivosti predstavlja ideju, proces ili strategiju povezanu sa prevazilaženjem postojeće situacije koja se odražava u ekološkim, društvenim i ekonomskim krizama. Prema tome, održivost je direktno povezana sa održivim razvojem i dimenzijama: ekološkom, društvenom i ekonomskom. Stoga je od suštinskog značaja uvođenje ekonomije deljenja u ove teme, imajući na umu da je pitanje održivog razvoja od posebnog značaja u intenzivnom razvoju teorije ekonomije deljenja, i da odnos između ova dva fenomena zahteva dalja istraživanja. Cilj rada je istraživanje veze između ekonomije deljenja i održivosti, kao i uticaja ekonomija deljenja na postizanje ciljeva održivog razvoja.

Petrović, N., Jeremić, V., & Ćirović, M. (2023). The role of the sharing economy in achieving sustainability and sustainable development goals. In B. Stošić, S., Lazarević and M. Kostić Stanković (Eds.) Sustainable Business Management: Innovation, Software and Communications. Belgrade, pp 2-29.  

Digitalni poslovni sistem ekonomije deljenja: kako se evropske zemlje mogu segmentirati?

Ekonomija deljenja, koja se ponekad naziva i kolaborativna potrošnja, je koncept, poslovni model i tržište na kojem pojedinci nude ili iznajmljuju sopstvenu imovinu koja nije u upotrebi. Različiti tipovi ekonomije deljenja su se pojavili od zajedničkog smeštaja do deljenja modnih predmeta. Bez obzira na to šta se deli, dogovor o tome šta se deli i pod kojim okolnostima se obično sklapa preko veb-stranice ili platforme u okviru digitalnog ekosistema. Istraživačko pitanje je kako se evropske zemlje mogu segmentirati na osnovu karakteristika korisnika zajedničkog smeštaja.

Maričić, M., Uskoković, V., & Jeremić, V. (2023). Digital Business system of sharing economy: How can European countries be segmented? Proceedings of International conference on E-business technologies (EBT), E-Business Technologies Conference Proceedings, 3(1), pp. 9-14. June 15-17 , Belgrade, Serbia.  Link

Inovativni modeli za ekonomiju deljenja u sektoru transporta – doktorska disertacija

Predmet istraživanja ove doktorske disertacije su koncepti delјenja vožnje i delјenja vozila, pri čemu je akcenat na istraživanju mogućnosti ekonomičnijeg korišćenja putničkog automobila, kroz usluge carsharing i carpooling. Polazeći od toga da ove opcije mobilnosti, kao i ekonomiju delјenja uopšte, pokreću pre svega sami korisnici, cilј disertacije je da se istraživanjem korisničkih zahteva, stavova i stepena poverenja, izgrade modeli za podršku odlučivanju i širu implementaciju koncepata ekonomije deljenja u sektoru transporta. Kao rezultat ove disertacije (koja je pionir u sektoru ekonomije deljenja) proistekla su dva naučna rada publikovana u renomiranim časopisima sa SCI liste.

Parezanović , T. (2019). Models for supporting development of mobility in line with the sharing economy concept. Doctoral thesis. University of Belgrade – Faculty of Transport and Traffic Engineering. Link

Model predviđanja potražnje za uslugama ekonomije deljenja u sektoru transporta

Ovaj model ima za cilј da simulira kako ponašanje korisnika, ali i njihove međusobne interakcije, utiču na opredelјenje za korišćenje usluge deljenja automobila (tzv. carsharing). On polazi od pretpostavke da su za odluku o korišćenju carsharing-a, na tržištima gde usluga nije uspostavlјena, važne interakcije i razmena iskustava vezanih za usluge ekonomije delјenja, kao i poverenje koje korisnik stiče korišćenjem drugih usluga ekonomije delјenja. Ilustracija primene simulacionog modela izvršena je uz korišćenje softvera NetLogo na odabranom uzorku studenata beogradskog univerziteta.

Živojinović, T., Zornić, N. (2022). Anticipating the impact of sharing economy drivers on consumer intention for using a sharing economy service. Journal of East European Management Studies, 27 (2), pp. 233-258, doi:10.5771/0949-6181-2022-2-233,  ISSN print: 0949-6181 ISSN online: 0949-6181. Link

Preferencije korisnika kao osnova za dizajn usluge deljenja vozila na novim tržištima

Kao što i naziv modela sugreriše, model analizira primenu koncepta deljenja automobila na novim tržištima. Kako bi evidentirali ključne preferencije korisnika po pitanju ovih usluga, autori ove studije sprovedeli su opsežno istraživanje nad odgovarajućim uzorkom studenata beogradskog univerziteta. Rezultati studije ogledaju se u identifikovanju dva glavna klastera korisnika – jednih čije učešće u delјenju automobila u velikoj meri zavisi od troškova kupovine i onih kojima su podjednako važni cena i drugi atributi usluge. Ovakvi rezultati koji mogu biti od koristi provajderima ovih usluga i to na tržištima gde je ova usluga tek u povoju.

Bojković, N., Jeremić, V., Petrović, M., Tica. S. (2019). (2019). Preferences for car sharing service attributes among university students: Evidence from an emerging market. Journal of East European Management Studies, 24 (4), pp. 636-653, doi:10.5771/0949-6181-2019-4-636, ISSN print: 0949-6181, ISSN online: 0949-6181. Link

Model za mapiranje mera za deljenje vožnje među zaposlenima

Model za vrednovanje mera koje bi podstakle širu implementaciju podsistema delјenja vožnje polazi od osnovnih zahteva i motiva zaposlenih vezanih za učešće u zajedničkoj vožnji do/od posla (tzv. kompanijski carpooling), da bi se u skladu sa njima izabrale i evaluirale odgovarajuće podsticajne akcije kompanije. U okviru ovog modela razvijena je posebna procedura sa svrhom određivanja zbirnog uticaja svake pojedinačne akcije kompanije na ispostavlјene zahteve njenih zaposlenih. Kao rezultat menadžment kompanije može da, shodno raspoloživim resursima, identifikuje one akcije koje mogu da privuku najveći broj korisnika kompanijskog carpooling-a. Praktična primena predložene metodologije ilustrovana je na primeru jedne transportne kompanije u Beogradu.

Parezanović, T., Petrović, M., Bojković, N., & Pamučar, D. (2019). One approach to evaluate the influence of engineering characteristics in QFD method. European Journal of Industrial Engineering, 13(3), pp. 299-331, doi:10.1504/EJIE.2019.100013, Print ISSN: 1751-5254, Online ISSN: 1751-5262. Link

Ekonomija deljenja i održivi razvoj transporta u gradovima 

Rad daje pregled uticaja različitih formi delјenja mobilnosti na održivi razvoj gradova, kao i njihovu komplementarnost sa sistemima javnog prevoza putnika. Takođe, u radu je otvoreno pitanje u kojoj meri sistemi delјenja putničkog automobila mogu biti zamena za njegovo posedovanje.

Bojković N. (2018). Shared mobility for sustainable urban development, International Journal of Transportation Systems, Vol. 3, pp. 11-16, ISSN: 2534-8876, Presented as the Plenary Lecture at the International Conference – Energy, Environment, Ecosystems and Sustainable Development, EESD 2018., January 19-21, Budapest, Hungary. Link

Digitalizacija i tržište rada: rodna perspektiva

Centralne teme ovog rada su digitalne veštine, digitalizacija i automatizacija poslova, kao i rad na digitalnim platformama. S obzirom da su okosnica svih modela ekonomije deljenja digitalno koordinisane aktivnosti, značaj ovog rada je višestruk. Pored terminoloških pojašnjenja, ovaj rad daje analizu zvaničnih tematskih izveštaja o digitalizaciji u Srbiji i Evropskoj uniji. Zanimljiv podatak je da je, prema pomenutim izvorima, Srbija među vodećim zemljama prema broju onlajn radnika u svetu.

Petrović, M. & Petrović, D. (2021). XXXIX Symposium on new technologies in postal and telecommunication traffic – PosTel 2021. November 30 and December 1, Belgrade, Serbia, pp. 43-52. Link

Crowdsourced dostava: mogućnosti i izazovi

Aktiviranje potencijalno velikog broja ljudi koji dostavljaju robu uz učešće digitalnih platformi koje kontrolišu ponudu i potražnju, poznato pod pojmom crowdsourced dostava, jedan je od odgovora na sve veću potražnju za dostavama na zahtev. U radu se analizira trenutni status ove perspektivne forme ekonomije deljenja u oblasti dostave pošiljaka, modeli poslovanja startapova i interakcija sa tradicionalnim dostavljačima. Na bazi postojeće prakse, izdvojeni su i analizirani najznačajniji izazovi implementacije među kojima su izgradnja poverenja između učesnika, koordinisanje ponude i potražnje i radni status vozača – isporučioca.

Bojković, N., Petrović, M., & Živojinović, T. (2022). Crowdsourced delivery: opportunities and challenges. XL Symposium on New Technologies in Postal and Telecommunication Traffic – PosTel 2022. November 29-30, Belgrade, Serbia, ISBN: 978-86-7395-461-5, pp. 53-62. Link

Kreiranje kompozitnog indeksa u domenu ekonomije deljenja: problemi i sagledavanje

Ekonomija deljenja značajno utiče na promene u ponašanju ali i stavovima kupaca. Uzročno posledično, ona je posredno uticala na promene biznis modela i poslovnih transakcija širom sveta koje su bile nužne za sve one delatnosti koje teže da prilagode svoje operacije, poslovanje i algoritme odlučivanja prema narastajućoj tražnji za uslugama ekonomije deljenja. Takođe, mnoge države, regioni ili gradovi, čija ekonomija umnogome zavisi od turizma, su prinuđeni da se usklade prema globalnim trendovima u ovoj oblasti i to strateški, ali i na vreme. U prilog ovome se daje i ova studija koja pruža predlog upotrebe metodologije kompozitnih indikatora radi utvrđivanja osposobljenosti (otvorenosti) država ili gradova za pružanje usluga ekonomije deljenja. Konkretnije, u ovoj studiji je korišćen LATAM Sharing Economy Index 2021 koji rangira 44 najveća grada Južne Amerike. Ovaj indeks se sastoji od nekoliko ključnih indikatora koji opisuju ukupni nivo raspoloživosti glavnih usluga iz domena ekonomije deljenja kao što su: deljenje stanova, e-skuteri, aplikacije za deljenje automobila, deljenje vežbaonica i deljenje prevoza u gradskoj sredini. Suštinski, ovaj rad sagledava potencijalne metodološke nedostatke koji se mogu javiti prilikom kreiranja ovakvog kompozitnog indikatora u domenu ekonomije deljenja.

Uskoković, V., Čeh Časni, A., & Jeremić, V. (2022). Redesigning the composite index of sharing economy: issues and perspectives. KOI 2022 – 19th International Conference on Operational Research. September 28-30, Šibenik, Croatia, ISSN: 1849-5141, pp. 88.

Ekonomija deljenja i ciljevi održivog razvoja

Povećana potreba za ekologijom i zaštitom životne sredine, kao i isticanje svesti o ljudskoj delovanju u degradaciji životne sredine, postavlja nove vidove razvoja sa istaknutim ekološkim vrednostima. „Shodno tome, koncept održivosti je dobio ogromnu pažnju naučnika i ekonomista koji pokušavaju da pruže praktična rešenja“ (Rosário & Dias, 2022). Koncept ili paradigma održivosti je ideja, proces ili strategija koja se odnosi na prevazilaženje postojeće situacije u vezi sa ekološkom, socijalnom i ekonomskom krizom (Borojević et al., 2017). Održivost je direktno povezana sa održivim razvojem. Kada je reč o održivom razvoju, važno je primetiti da se on oslanja na tri stuba: društveni, ekonomski i ekološki. Ovaj rad ima za cilj istraživanje veze između ekonomije deljenja i održivog razvoja, kao i uticaja ekonomije deljenja na ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.

Petrović, N., Jeremić, V., & Ćirović, M. (2022). Sharing Economy and sustainable development goals, SymOrg 2022, June 11-14, Belgrade. Sustainable business management and digital transformation: challenges and opportunities in the post-covid era. ISBN 978-86-7680-411-5, COBISS.SR-ID 68451849, pp. 120-122.

Ekonomija deljenja i održivi urbani razvoj: svetska iskustva i potencijali za primenu u Srbiji

Aktiviranje nedovoljno iskorišćenih resursa putem kolaborativnih platformi je šansa za rešavanje brojnih problema intenzivne urbanizacije i povećanog pritiska na gradsku infrastrukturu. U kojoj meri i na koji način ekonomija deljenja može biti katalizator održivog urbanog razvoja zavisi od razumevanja novih digitalnih socio-ekonomskih modela, saradnje između različitih aktera i mogućnosti transfera dobrih svetskih praksi i iskustava. Rezultati istraživanja ekonomije deljenja u Srbiji (projekat PANACEA) ukazuju da se platforme ekonomije deljenja uspostavljaju dominantno u gradovima, prateći praksu uspešnih globalnih predstavnika i prenoseći ne samo dobre poslovne ideje i modele, već i probleme sa kojima se ovi inovativni ekonomski modeli suočavaju.

Petrović, M, (2023). Sharing economy and cities: world experience and prospects for Serbia, Invited lecture, Book of abstracts from International Conference “Eco-friendly built environment”, March 1-2, University of Belgrade – Faculty of Architecture, Belgrade, Serbia, p.13, ISBN 978-86-7924-326-3, COBISS.SR-ID – 109010185