Naučni radovi i disertacije

Trendovi i obrasci deljenog smeštaja u Evropi i Srbiji: Šta do sada znamo?

Ekonomija deljenja je društveno-ekonomska paradigma zasnovana na kolaborativnom korišćenju resursa i usluga među pojedincima, posredstvom digitalnih platformi. Deljeni smeštaj privlači pažnju različitih zainteresovanih strana zbog svog uticaja na društvene promene ka kolaborativnim modelima života i stambenim politikama. Ovaj rad istražuje trendove i obrasce korišćenja deljenog smeštaja u Evropi i Srbiji. Podaci na evropskom nivou prikupljeni su iz Eurostata, dok je u Srbiji sprovedeno istraživanje među studentskom populacijom. Rezultati na evropskom nivou pokazuju da učešće u deljenom smeštaju raste i da socio-demografska pozadina utiče na nivo učešća. U srpskom kontekstu, rezultati ukazuju da socio-demografski faktori ne utiču na učešće studenata u praksama deljenog smeštaja. Kao glavna prepreka navedeno je nepoverenje u pružaoce usluge. Najvažniji aspekti koje su pojedinci razmatrali prilikom izbora deljenog smeštaja bili su niže cene i bolja lokacija. U Evropi je prisutan pozitivan trend kada je reč o korišćenju deljenog smeštaja. U Srbiji studentska populacija koristi deljeni smeštaj; međutim, fizički i funkcionalni rizici prepoznati su kao prepreke učešću.

Maričić, M., Ribić, M., Uskoković, V., & Drinjak, N. (2025). Trends and Patterns in Shared Accommodation in Europe and Serbia: What Do We Know So Far? Business Systems Research, 16(1), 104-129. Link

Navigacija pejzažem: Otkrivanje refleksije veštačke inteligencije u ekonomiji deljenja putem bibliometrijskog pristupa

Nedavna naučna pažnja značajno je porasla u integraciji veštačke inteligencije (AI) u raznim naučnim oblastima, podstičući detaljnije ispitivanje sveprisutnog uticaja AI na ekonomske paradigme poput ekonomije deljenja (ED). Ova studija istražuje višestruke preseke AI unutar ED, koristeći analitički okvir zasnovan na bibliometriji. Uspostavljajući terminološku osnovu u AI, studija razmatra širok spektar AI aplikacija u ED, što kulminira bibliometrijskom analizom koja identifikuje nove teme i trendove. Analizirajući metapodatke iz literature iz baze podataka Web of Science tokom poslednjih osam godina, fokus je na temama citiranja unutar ED. Detaljne analize, omogućene Bibliometrix R paketom, primenjuju se na pažljivo odabran uzorak radova. Nalazi otkrivaju ključne uvide, kao što je značajno poboljšanje zadovoljstva korisnika putem analitike teksta zasnovane na AI kroz recenzije generisane od strane korisnika. Sem toga, AI igra ključnu ulogu u promovisanju energetski efikasnog ponašanja u pametnim smeštajima, dok se algoritamski nadzor sve više integriše u digitalne platforme rada kako bi se uspostavila ravnoteža između automatizacije i ljudskog dostojanstva. Nadalje, AI optimizuje alokaciju resursa i poboljšava algoritme za povezivanje na online platformama za rad, čime se povećava efikasnost platformi. Studija predlaže buduće pravce istraživanja, zalažući se za šire ispitivanje uloge AI u digitalnim ekonomskim modelima i veću uključenost vlade.

Uskoković, V., Maričić, M., Dacić-Pilčević A., & Jeremić, V. (2024). Navigating the landscape: Unveiling the reflection of AI in the sharing economy through bibliometric-based approach. Journal of Economics and Business, 42(2), 479-507. Link

Istraživanje odnosa između ekološke svesti i stavova prema ekonomiji deljenja među mladima u Srbiji

Ovaj rad istražuje odnos između ekološke svesti i stavova prema ekonomiji deljenja, s ciljem da osvetli potencijalnu interakciju između ekološke svesti i učešća u praksama zajedničke potrošnje. Istraživanje analizira da li pojedinci sa višim stepenom ekološke svesti imaju povoljniji stav prema inicijativama ekonomije deljenja. Proučavajući motivacije, vrednosti i percepcije koje oblikuju ekološki svesne odluke pojedinaca, rad nastoji da razjasni osnovne faktore koji utiču na njihovo angažovanje na platformama za deljenje. Predložen je konceptualni model za istraživanje pomenutih odnosa. Da bi se testirala validnost modela, sprovedeno je istraživanje među pripadnicima generacije Z u Beogradu, u Republici Srbiji. Model je verifikovan korišćenjem modeliranja strukturalnih jednačina (SEM). Rezultati ukazuju na to da ekološka svest i ekološko ponašanje utiču na percepcije i stavove prema ekonomiji deljenja, ali taj uticaj je umeren do nizak. Impikacije istraživanja se odnose na kreatore politika, preduzetnike i istraživače koji žele da razumeju i promovišu održive prakse u kontekstu ekonomije deljenja.

Maričić, M., Živojinović, T., Živanović, M, Petrović, M. & Jeremić, V. (2024). Investigating the relationship between environmental consciousness and sharing economy attitudes among youth in Serbia. Applied ecology and environmental research, 22(6), 5819-5844. Link

Moć deljenja u upravljanju katastrofama: Uvidi iz bibliometrijske analize

Tokom istorije, čovečanstvo je gradilo svoje gradove u oblastima sklone katastrofama – na padinama vulkana sa plodnim zemljištem, u delti reke koja je omogućavala transport i ribolov, ali i u područjima gde se javljaju zemljotresi i poplave. Sa promenom vremenskih obrazaca i klimatskim promenama, prirodne katastrofe će postati sve učestalije i ozbiljnije nego ikada pre. Kada se dogodi katastrofa, svi ljudi su jedinstveni, bez obzira na ekonomsko ili obrazovno poreklo, i bez obzira na granice država. U ovim vremenima, ekonomija deljenja mora igrati značajnu ulogu u pružanju pomoći nakon katastrofa i pomaganju preživelima. U ovom radu izvršena je bibliometrijska analiza s ciljem istraživanja evolucije uloge ekonomije deljenja u upravljanju katastrofama. Autori studije su sproveli pregled literature kroz vreme kako bi identifikovali važne teme, trendove i istraživačke praznine. Cilj je bio da se pruži sveobuhvatan pregled postojećeg teorijskog i empirijskog razumevanja u istraživanom polju. To je postignuto kroz deskriptivnu kvalitativnu analizu dokumenata iz baze podataka Web of Science (WoS).

Radaković, J.A., & Petrović, N. (2024, May 10-11). The Power of Sharing in Disaster Management: Insights from a Bibliometric Review. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 163-167. Link

Profilisanje donatora: Šta pokreće angažman u crowdfunding-u?

Crowdfunding predstavlja savremenu paradigmu u finansiranju projekata, pri čemu se kapital prikuplja od velikog broja pojedinaca, nazvanih donatori, putem online platformi. S obzirom na ključnu ulogu prikupljanja sredstava u ishodima projekata, razumevanje stavova donatora postaje od najveće važnosti. Ova studija nastoji da definiše različite profile donatora zasnovane na osnovnim motivima koji vode njihovom angažovanju u crowdfunding-u. Da bi se postigla ova svrha, empirijski podaci su prikupljeni putem strukturiranog upitnika, a zatim je izvršena analiza koristeći fuzzy-set kvalitativnu komparativnu analizu (fsQCA). Nalazi ove istrage pružaju uvide u heterogene prirode motiva donatora, čime se omogućava formulisanje ciljanih preporuka za kreatore kampanja sa ciljem efikasnog angažovanja različitih profila donatora.

Uskoković, V., Živanović, M., Ribić, M., & Jugović, J. (2024, May 10-11). Backer Profiling: What Drives Engagement in Crowdfunding? In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 122-126. Link

Otkrivanje ključnih faktora koji oblikuju nameru korišćenja usluga deljenja vožnje: Uvidi iz Srbije

Cilj našeg rada je da otkrije ključne faktore povezane sa namerom usvajanja usluge zajedničkog prevoza. Da bismo odredili značaj faktora, koristimo tehniku mašinskog učenja. Koristeći metodologiju ankete sa ukupno 325 pitanja, prikupili smo podatke od studenata na Univerzitetu u Beogradu – Fakultet organizacionih nauka. Zatim smo analizirali odgovore koristeći Random Forest klasifikator kako bismo predvideli nameru korišćenja usluga zajedničkog prevoza. Naši nalazi otkrivaju da su društveni uticaji, uključujući preporuke i percipiranu užitak, od suštinskog značaja za oblikovanje namera za korišćenje usluga zajedničkog prevoza. Negativne percepcije o složenosti i bezbednosti zajedničkog prevoza takođe su se pokazale kao uticajne. Pošto je naše istraživanje bilo fokusirano na korisnike koji prvi put koriste koncept zajedničkog prevoza, nalazi mogu biti od velike važnosti za nove provajdere deljene mobilnosti. Istaknute glavne preferencije mogu diktirati strategije penetracije tržišnih operatera koje bi trebalo prilagoditi na osnovu percepcija i motiva potencijalnih potrošača.

Živojinović, T., Zornić, N., Petrović, M., & Marković, A. (2024, May 10-11). Unveiling Crucial Factors Shaping Ridesharing Usage Intention: Insights from Serbia. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 112-116. Link.

Airbnb u akademskom fokusu: Bibliometrijska analiza istraživačkih trendova i produktivnosti autora

Ovaj rad predstavlja sveobuhvatnu bibliometrijsku analizu akademske diskusije o Airbnb-u, vodećoj figuri u ekonomiji deljenja, fokusirajući se na produktivnost autora i evoluciju istraživačkih tema od 2010. do 2023. godine. Koristeći podatke prikupljene sa platforme Web of Science, sistematski pregledamo 2,023 naučna članka kako bismo mapirali putanju istraživanja o Airbnb-u. Naši nalazi otkrivaju uočljiv rast publikacija, što odražava sve veći uticaj Airbnb-a na globalne prakse smeštaja, lokalne zajednice i širu industriju ugostiteljstva. Analiza ističe ključna područja akademskog interesa, uključujući disruptivnu inovaciju Airbnb-a, njegove ekonomske i društvene uticaje, kao i ključnu ulogu poverenja i reputacije u transakcijama između korisnika. Ovaj rad ne samo da hronološki prati uspon Airbnb-a u akademskoj literaturi, već i naglašava multidisciplinarni interes koji je izazvao, otvarajući put za buduća istraživanja o njegovoj daljoj evoluciji i širim implikacijama unutar ekonomije deljenja.

Jovanović, V., Zornić, N., & Marković, A. (2024, May 10-11). Airbnb in Academic Focus: A Bibliometric Analysis of Research Trends and Author Productivity. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 101-105. Link

Srpska Generacija Z i gig ekonomija: Otkrivanje percepcija i motivacionih faktora

Ova studija istražuje angažovanje pripadnika Generacije Z u Srbiji u gig ekonomiji, fokusirajući se na percepcije i motivacione faktore. Kroz ispitivanje postojećih platformi gig ekonomije u Srbiji, kao i anketu sprovedenu među studentima Univerziteta u Beogradu, istraživanje razmatra učešće studenata u gig ekonomiji. Nalazi pokazuju da manji procenat anketiranih studenata učestvuje u platformskom radu (samo 6,8%) i da su žene dominantna grupa u ovom segmentu. Faktori kao što je finansijska podrška za školarinu povezani su sa povećanim učešćem. Studenti koji nude veštine putem platformi uglavnom se bave zadacima kao što su online časovi i upravljanje društvenim mrežama, sa prosečnom satnicom od oko 16 EUR. Studija ukazuje na potrebu za obrazovnim inicijativama za podizanje svesti među mladima i ističe značaj daljeg istraživanja radi generalizacije nalaza i razumevanja segmentacije radne snage unutar gig ekonomije.

Drinjak, N., Živković, D., Ignjatović, M., & Komazec, S. (2024, May 10-11). Serbian Gen Z and the Gig Economy: Unveiling Perceptions and Motivational Factors. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 96-100. Link

Preferencije Generacije Z prema korišćenju platformi ekonomije deljenja u modnoj industriji: Dokazi iz Srbije

Ekonomija deljenja predstavlja moderan i održiviji način deljenja resursa, proizvoda i usluga između pojedinaca, omogućavajući smanjenje otpada i održivu potrošnju. Do danas su razvijene platforme za deljenje u različitim industrijama, kao što su turizam, transport, finansije i obrazovanje. Ovaj rad se fokusira na platforme za deljenje u modnoj industriji i prihvatanje njihove upotrebe. Kako bi se odgovorilo na postavljeno pitanje, sprovedeno je kvantitativno istraživanje među mladom populacijom (Generacija Z) u Republici Srbiji. Glavni cilj rada je da prikaže nivo svesti i spremnosti Generacije Z u Srbiji za korišćenje platforme za deljenje odeće, obuće i aksesoara. Da bismo procenili njihovo prihvatanje platformi za deljenje u modnoj industriji, koristili smo UTAUT model.

Rajković, T., Maričić, M., Nikolić, D., & Lečić-Cvetković, D. (2024, May 10-11). Preferences of Gen Z Towards Using Sharing Economy Platforms in the Fashion Industry: Evidence from Serbia. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 21-25. Link

Segmentacija korisnika platformi za zajedničku vožnju: Slučaj korisnika BlaBlaCar-a iz Republike Srbije

Deljena mobilnost može se definisati kao usluge i sistemi prevoza koji omogućavaju pojedincima da pristupe i koriste vozila ili sredstva prevoza na zajedničkoj osnovi, umesto da ih poseduju. Oblici deljene mobilnosti obuhvataju zajedničke vožnje, vožnju sa suvozačima, deljenje bicikala, deljenje automobila i druge oblike. Pitanje koje zaokuplja stručnjake u ovoj oblasti je kako segmentirati korisnike ovih usluga. Stoga, cilj ove studije je segmentacija srpskih korisnika platforme za zajedničke vožnje, BlaBlaCar. Podaci korišćeni u radu prikupljeni su kroz empirijsku studiju sprovedenu od maja do decembra 2023. godine. Primenom algoritma za klasterovanje k-sredina, rezultujući segmenti pružaju uvid u razlike u ponašanju, iskustvu i zadovoljstvu korisnika platformom i uslugom BlaBlaCar. Ovo istraživanje predstavlja potencijalni podsticaj za dalje istraživanje segmentacione analize u oblastima ekonomije deljenja i deljene mobilnosti.

Golubović, T., Maričić, M., & Drinjak, N. (2024, May 10-11). Segmentation of ride-sharing consumers: The case of BlaBlaCar users from the Republic of Serbia. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 16-20. Link

Indeks ekonomije deljenja: Kako se može promeniti?

Ekonomija deljenja definiše se kao poslovni model u kojem pojedinci (pružaoci) dele neiskorišćeni resurs sa drugima (korisnicima) na unapred definisani period i po određenoj ceni putem online platforme. Od kako se ovaj model prvi put pojavio 2000-ih godina, brzo se proširio u industrijama kao što su transport, turizam, moda, radni prostor i druge. Sa njim je nastala potreba donosilaca odluka i praktičara za metrikom i sistemom rangiranja. Do danas je razvijeno nekoliko metrika. Kompozitni indeks koji je u fokusu ove studije je Indeks ekonomije deljenja (SEI) 2023, objavljen od strane Consumer Choice Center-a. Cilj rada je da posmatra i analizira trenutnu šemu ponderisanja indeksa primenom statističke multivarijatne analize Ivanovićevog odstojanja (I-distance) i metodologije Kompozitnog indikatora I-distance (CIDI). Rezultati pokazuju da struktura SEI treba da se sastoji od četiri stuba, pri čemu najvažniji pokazatelj predstavlja indikator e-trotineta. Ovaj rad nastoji da skrene pažnju na oblast kompozitnih indikatora u ekonomiji deljenja i njihove metodološke aspekte.

Maričić, M., Uskoković, V., Drinjak, N., & Panzaru, E. (2024, May 10-11). Sharing Economy Index: How Can it Be Altered? In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 11-15. Link

Istraživanje preferencija gostiju: Studija fokus grupe o atributima smeštaja na Airbnb-u

Ovaj rad proučava industriju ugostiteljstva, koja je značajno transformisana ekonomijom deljenja, sa fokusom na platforme za smeštaj među pojedincima kao što je Airbnb. Kroz studiju koja uključuje fokus grupu od 13 studenata, cilj je utvrđivanje hijerarhije atributa smeštaja koje gosti cene u ovoj novoj eri putovanja. Rad detaljno analizira 14 potencijalnih atributa, od tipa smeštaja do komunikacije sa domaćinom, i procenjuje njihovu relevantnost na osnovu preferencija gostiju. Istraživanja pokazuju da se tip smeštaja, čistoća, lokacija i ukupna ocena izdvajaju kao ključni faktori za goste, pružajući uvid u suptilna očekivanja u okviru smeštaja među pojedincima. Ovo istraživanje doprinosi dubljem razumevanju prioriteta potrošača u ekonomiji deljenja i pruža strateške smernice domaćinima i platformama koje teže unapređenju zadovoljstva gostiju i sticanju konkurentske prednosti.

Ignjatović, M., Bojković, N., Zornić, N. & Kuč, V. (2024, May 10-11). Exploring Guest Preferences: A Focus Group Study on Airbnb Accommodation Attributes. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 1-5. Link

Otpuštanja u industriji deljene mobilnosti: Analiza trendova

Ekonomija deljenja je nov poslovni model koji omogućava pojedincima da dele imovinu sa drugima putem platforme za unapred definisanu cenu i period. Ekonomija deljenja je duboko uticala na poslovno okruženje, transformišući tradicionalne industrije i stvarajući nove prilike. Neke od promena u poslovnom okruženju zbog ekonomije deljenja su poboljšana iskorišćenost i efikasnost imovine, fokus na pristup umesto vlasništva, razvoj novih poslovnih modela, kao i globalizacija usluga. Iako su ove promene uglavnom pozitivne i poslovni model ekonomije deljenja je obećavajući, ova industrija nije otporna na otpuštanja. Ovaj rad sprovodi analizu trendova otpuštanja unutar sektora deljene mobilnosti u periodu 2020–2023, istražujući dinamiku i implikacije smanjenja radne snage u ovom evoluirajućem sektoru. U studiji će biti korišćeni sekundarni podaci dostupni na veb-sajtu layoffs.fyi. Sprovedena analiza će proceniti obim i obrasce gubitka poslova i ispitati širi uticaj na radnu snagu u sektoru deljene mobilnosti. Rezultati istraživanja mogli bi doprineti boljem razumevanju pejzaža zaposlenosti u industriji.

Maričić, M., Drinjak, N., & Komazec, S. (2024). Layoffs in the shared mobility industry: Trend analysis. Book of abstracts 20th International Conference on Operational Research, Edited by: Šestanović, T. & Škrabić Perić B., 09-2024, 28-28. Link

Navigacija urbanom mobilnošću: Grupisanje evropskih gradova na osnovu složenosti sistema deljenih vozila

Evolucija ekonomije deljenja i modela usredsređenih na održivost, vođena digitalnim inovacijama, podstakla je obimna istraživanja da se raščlane njihovi suštinski elementi. Shodno tome, sistemi deljenih vozila (eng. SVS) i poslovni modeli promovišu efikasnu i održivu urbanu mobilnost pružajući kolaborativna i pristupačna transportna rešenja. Ova studija ima za cilj da segmentira 173 evropska grada na osnovu broja bicikala, automobila, skutera i mopeda dostupnih za deljenje putem platformi, zajedno sa metrikama populacije i pokrivenosti područja. Rezultati bi trebalo da pokažu koji gradovi prednjače i koji je dostupni portfolio deljenih vozila u vodećim gradovima. Kao algoritam za segmentaciju, izabran je K-srednjih vrednosti (K-means). Tri klastera su se pojavila: „townies“ obuhvata 151 manji grad sa obiljem automobila, „solaris“ obuhvata isključivo Pariz čiji su rezultati vodeći, dok „capitalis“ uključuje 21 veći grad koji se ističe po broju skutera. Značajne razlike između klastera naglašavaju potrebu za strategijama održive urbane mobilnosti. Rezultati otkrivaju razlike među SVS u evropskim gradovima, pružajući dragocene uvide za budući razvoj transformacija urbane mobilnosti.

Uskoković, V., Drinjak, N., & Jeremić, V. (2024). Navigating urban mobility: Clustering European cities based on shared vehicle systems complexity. Book of abstracts 20th International Conference on Operational Research, Edited by: Šestanović, T. & Škrabić Perić B., 09-2024, 27-27. Link

Grupisanje profila potrošača u peer-to-peer putničkom smeštaju

Ekonomija deljenja je značajno transformisala turistički pejzaž, uvodeći peer-to-peer platforme za smeštaj koje su preoblikovale tržišnu dinamiku i ponašanje potrošača. Ova studija analizira socio-ekonomski uticaj ovih platformi na turizam. Koristeći skup podataka iz ankete sa 344 ispitanika, sproveli smo klaster analizu kako bismo identifikovali različite korisničke profile i njihove preferencije. Analiza otkriva dva primarna klastera korisnika: „Iskusni delitelji“ i „Vođeni početnici“, koji se razlikuju po poznavanju i korišćenju platformi za deljenje. Ključni faktori koji utiču na izbore korisnika uključuju lično iskustvo, poznavanje deljenog smeštaja i socio-ekonomske pokazatelje kao što su veličina grada i mesečni prihod. Naši nalazi ističu dvostruki uticaj peer-to-peer smeštaja: dok on nudi ekonomske mogućnosti i raznovrsne izbore za potrošače, takođe predstavlja izazove u pogledu privatnosti i kvaliteta usluge.

Jovanović, V., Zornić, N., & Marković, A. (2024). Clustering Consumer Profiles in Peer-To-Peer Travel Accommodation. Proceedings of the XIX International symposium SymOrg 2024 – Unlocking the hidden potentials of organization through merging of humans and digitals, June 12-15, Zlatibor, Serbia. ISBN 978-86-7680-464-1, COBISS.SR-ID 148644617, pp 273-278. Link

Otključavanje točkova promene: Percepcije i učešće srpske generacije Z u zajedničkoj vožnji

Kako globalna urbana mobilnost prolazi kroz značajne transformacije, duboko razumevanje stavova i ponašajnih sklonosti najmlađe demografske grupe prema deljenom prevozu postalo je od suštinskog značaja. Kompleksnosti koje okružuju motive koji pokreću učešće u uslugama zajedničke vožnje predstavljale su značajan izazov za istraživače, stvarajući korpus literature obeležen heterogenim i neodlučnim nalazima. Shodno tome, postoji značajna naučna potreba da se utvrde osnovni faktori koji oblikuju angažman u zajedničkoj vožnji, posebno među populacijom generacije Z. U ovoj studiji istražili smo ponašanje generacije Z u zemlji u razvoju, Republici Srbiji, u vezi sa njihovom sklonošću prema modalitetima deljenog prevoza, sa fokusom na usluge zajedničke vožnje. Centralno u ovoj istrazi je definisanje socio-demografskih faktora koji imaju uočljiv uticaj na procese donošenja odluka generacije Z u pogledu usvajanja ili uzdržavanja od praksi deljenog prevoza, zajedno sa nijansiranom eksploracijom njihovih kognitivnih šema i perceptivnih okvira relevantnih za paradigm mobilnosti deljenja. Da bismo odgovorili na postavljena pitanja, osmišljen je i sproveden anketni upitnik među studentima Univerziteta u Beogradu, Fakulteta organizacionih nauka, Beograd, Srbija.

Maričić, M., Jeremić, V., Ribić, M., & Uskoković, V. (2024). Unlocking the wheels of change: Perceptions and participation of Serbian Gen Z in ride-sharing. The 9th International Workshop on the Sharing Economy (IWSE) – The Faces of Innovation in the Sharing Economy, September 16-17, Bradford, UK. Link

Usvajanje Airbnb-a među studentima: uvidi iz Srbije

Ova studija je sprovedena s ciljem istraživanja stope usvajanja i namera prema Airbnb platformi među studentima u Srbiji. U istraživanju je učestvovalo ukupno 201 student i milenijalac. Rezultati pokazuju da je samo 59,6% koristilo usluge ove platforme, većinom 1-2 puta, pretežno za međunarodna putovanja. Glavni razlozi uključuju nižu cenu. Istraživači su utvrdili da su ispitanici smatrali da lokacija smeštaja i okruženje mogu ugroziti njihovu sigurnost, ali ne i njihovi domaćini. Studentima je korišćenje platforme uglavnom zabavno i moderno, te su spremni da je dalje preporuče. U oceni buduće uključenosti studenata u Airbnb, istraženo je kako lokacija, domaćin i sigurnost smeštaja, uz dodatne troškove, niži kvalitet i pritužbe, utiču na učešće. Neočekivano, nesigurnost lokacije pozitivno utiče na buduću upotrebu platforme, dok loša sigurnost smeštaja predvidljivo smanjuje interesovanje. Naši nalazi naglašavaju sve veću popularnost Airbnb među srpskim studentima za međunarodna putovanja u slobodno vreme, iako zabrinutosti u vezi sa sigurnošću i privatnošću ostaju. Ipak, većina ispitanika uživa u korišćenju Airbnb-a i namerava da nastavi sa tim.

Antić, T., Ignjatović, M., & Uskoković, V. (2024). Airbnb Adoption among Students: Insights from Serbia. Proceedings of the XIX International symposium SymOrg 2024 – Unlocking the hidden potentials of organization through merging of humans and digitals, June 12-15, Zlatibor, Serbia. ISBN 978-86-7680-464-1, COBISS.SR-ID 148644617, pp 324-329. Link

Analiza vremenskih serija korišćenja usluga deljene mobilnosti

Ekonomija deljenja se odnosi na ekonomski sistem u kojem pojedinci ili entiteti dele resurse, imovinu ili usluge direktno sa drugima, uz pomoć online platforme. Imovina koja se „deli“ u ekonomiji deljenja i koja privlači pažnju različitih zainteresovanih strana je mobilnost. Usluge deljene mobilnosti, koje obuhvataju različite oblike kao što su deljenje vožnje, deljenje bicikala, deljenje trotineta i zajedničko korišćenje automobila, postale su ključni elementi urbanih transportnih sistema širom sveta. Kako se tržište deljene mobilnosti širi i u razvijenim i u zemljama u razvoju, važno je analizirati i predvideti korišćenje vozila deljene mobilnosti. Kao studija slučaja, koristićemo ARIMA modeliranje vremenskih serija za modelovanje korišćenja deljenih trotineta u Bernu, Švajcarska. Naša studija pruža uvid u vremensku dinamiku usluga deljene mobilnosti, nudeći dragocene implikacije za urbanu transportnu politiku, planiranje i upravljanje.

Drinjak, N., & Maričić, M. (2024). Time series analysis of shared mobility services usage. Proceedings of the XIX International symposium SymOrg 2024 – Unlocking the hidden potentials of organization through merging of humans and digitals, June 12-15, Zlatibor, Serbia. ISBN 978-86-7680-464-1, COBISS.SR-ID 148644617, pp 285-290. Link

Susret otvorene inovacije i ekonomije deljenja: naučene lekcije i putokaz za buduća istraživanja

U svetu gde je masovna proizvodnja otpada jedan od najistaknutijih ekoloških problema, trenutna teorija i praksa linearne ekonomije više ne mogu da pruže rešenja u kontekstu razvoja koja mogu obezbediti neophodnu održivost. Obnavljanje ravnoteže u odnosu između ljudi i životne sredine zahteva duboko razumevanje i poštovanje svih procesa i stanovnika planete Zemlje, kao i svih njenih ekosistema i postojećih staništa. Jedna od metoda je oponašanje kružnih tokova koji su vladali prirodom od njenog postanka i njihovo reprodukovanje u ekonomiji. Iz tih razloga, brojni istraživači i naučnici su usmerili svoje radove i studije na kružnu ekonomiju. Bibliometrijska analiza literature u ovoj oblasti otkriva značajne istraživačke napore i pomake, koji su ključni za primenu u ekonomskim praksama društava širom sveta.

Uskoković, V., Damnjanović, V., Maričić, M., & Jeremić, V. (2024). Confluence of open innovation and sharing economy: lessons learned and roadmap for future research. Proceedings of the R&D Management 2024 – Transforming industries through technology, June 17-19, Stockholm, Sweden. Link

Mapiranje oblasti cirkularne ekonomije: bibliometrijska odiseja

U svetu u kome stvaranje ogromnih količina otpada predstavlja jedan od najvažnijih ekoloških problema, postojeća teorija i praksa linearne ekonomije ne može više da obezbedi rešenja u kontekstu razvoja koji može da obezbedi neophodnu održivost. Uspostavljanje ekvilibrijuma u odnosu između ljudi i životne sredine podrazumeva duboko razumevanje i uvažavanje svih procesa i stanovnika planete Zemlje, kao i svih ekosistema i postojećih habitata. Jedan metod je podržavanje kružnih tokova koji vladu u prirodi od njenog početka i njihovo preslikavanje u privredi. Iz ovih razloga, brojni istraživači i naučnici su usmerili svoj rad i studije na cirkularnu ekonomiju. Bibliometrijska analiza literature u ovoj oblasti prikazuje značajne istraživačke napore i promene čija primena je neophodna u privrednim praksama društvima širom sveta.

Petrovic, N., Martins, F. P., Jovovic, A. (2023). Mapping the circular economy landscape: a bibliometric odyssey. Proceedings of the XIV Conference of Business and Science SPIN’23 – DIGITAL AND GREEN ECONOMY DEVELOPMENT, November 6-7, Belgrade, Serbia, pp 125-133. Link

Istraživanje iskustava korisnika deljene vožnje u Republici Srbiji

U vremenu digitalne transformacije i rastućih ekonomskih modela deljenja, ova studija ima za cilj da sagleda iskustva korisnika usluga deljene vožnje u Republici Srbiji. Koristeći metode empirijskog istraživanja, rad istražuje kako korisnici doživljavaju i vrednuju ove usluge, identifikujući glavne prednosti i izazove sa kojima se susreću. Sprovedeno istraživanje se fokusira na razumevanje ključnih faktora koji utiču na korisničku odluku da koriste deljenu vožnju, uključujući aspekte kao što su cena, dostupnost, komfor, bezbednost i ekološki faktori. Rezultati ovog istraživanja pružaju uvide u ponašanje potrošača i trendove u oblasti deljene vožnje i deljene mobilnosti, kao i smernice za buduće strateško planiranje u ovoj oblasti.

Golubovic, T., Maricic, M., & Jeremic, V. (2023). Exploring user expriences of ride-sharing in the Republic of Serbia. Proceedings of the XIV Conference of Business and Science SPIN’23 – DIGITAL AND GREEN ECONOMY DEVELOPMENT, November 6-7, Belgrade, Serbia, pp 590-598. Link

Modelovanje stope korišćenja deljenog smeštaja primenom ekonometrijskih metoda

Ekonomija deljenja predstavlja savremeni poslovni model koji omogućava pojedincima da korišćenjem online platformi iznajme određeni proizvod ili uslugu na određeno vreme, pod određenim uslovima i uz odgovarajuću cenu. Jedan od oblika ekonomije deljenja koji privlači pažnju kako javnosti, tako i donosilaca odluka je deljeni smeštaj. Studija slučaja sprovedena u ovom radu ima za cilj da ispita kako ekonomski, socijalni i bihejvioralni faktori utiču na stopu korišćenja deljenog smeštaja u različitim državama koristeći ekonometrijsko modelovanje. Studija je urađena na nivou Evrope na osnovu podataka iz 2019. godine. Rezultati pokazuju da na stopu korišćenja deljenog smeštaja statistički značajno utiče bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, kao i učešće u online kupovini. Zaključak koji proističe je da u zemljama u kojima je stanovništvo naviklo da kupuje putem online platformi i ima veća primanja, u većoj meri učestvuje u konceptu deljenog smeštaja.

Drinjak, N., Maricic, M., & Ignjatovic, M. (2023). Modeling usage rate of shared accommodation using econometric methods. Proceedings of the XIV Conference of Business and Science SPIN’23 – DIGITAL AND GREEN ECONOMY DEVELOPMENT, November 6-7, Belgrade, Serbia, pp 564-571. Link

Bekeri – lični brending ili materijalna korist?

Grupno finansiranje (engl. crowdfunding), kao poseban segment ekonomije deljenja, relativno je mlad fenomen. Pažnju istraživača posebno privlači ispitivanje toga koji faktori motivišu bekere da, putem određene digitalne platforme, stave na raspolaganje novčana sredstva onima kojima su ta sredstva potrebna kako bi se finansirao određeni projekat. Cilj rada je analiza i testiranje razlika između dve široko definisane grupe motiva: motiv za kreiranjem ličnog brendinga i motiv za ostvarivanjem materijalnih koristi, i to na nivou celog uzorka, kao i na nivou užih kategorija definisanih na nivou različitih socio-ekonomskih grupa ispitanika. Za potrebe ostvarenja tog cilja sprovedeno je anketno ispitivanje. Rezultati sprovedene analize ukazuju da, na nivou celog uzorka i većeg broja užih kategorija, postoji statistički značajna razlika u motivima za učešće u grupnom finansiranju, u smislu da su (potencijalni) bekeri dominantno motivisani ostvarivanjem određenog oblika materijalne koristi u poređenju sa izgradnjom ličnog brendinga.

Živanović, M., Janjić, J., Ribić, M., & Uskoković, V. (2023). Backers – personal branding or material benefit? Marketing, 54(3), 189-196. Link

Deljenje mobilnosti u Evropi: pristup zasnovan na klaster analizi

Kako se ekonomija deljenja brzo razvija, sveobuhvatan pregled situacije na evropskom prostoru u oblasti deljenja mobilnosti postaje sve potrebniji. Ovaj rad analizira stanje u oblasti deljenja mobilnosti u zemljama Evrope i sagledava način na koji se evropske zemlje mogu segmentirati u zavisnosti od stepena učešća u deljenju mobilnosti. Posmatrano je 12 indikatora deljenja transporta, u 26 zemalja Evropske Unije, za koje su podaci bili dostupni. Korišćena je klaster analiza i algoritam k-srednjih vrednosti (k‐means). Rezultati pokazuju da je najveći procenat korisnika deljenja transporta u grupi obrazovanih i mladih ljudi, uzrasta između 16 i 35 godina. Pored toga, korišćenjem klaster analize dobijena su tri segmenta zemalja Evrope. Analiza klastera otkriva jasne razlike u upotrebi veb-sajtova i aplikacija za deljenje automobila, kao i u obrazovanju i prihodima među različitim segmentima. Takođe, rezultati ukazuju da geografski položaj zemalja ne utiče na raspodelu zemalja unutar klastera, jer drugi i treći klaster čine zemlje iz različitih delova Evrope. Dobijeni rezultati mogu biti od koristi za donošenje odluka i usmeravanje marketinških i transportnih resursa ka određenim ciljnim tržištima, kao i za potrebe formiranja strategija nastupanja na određenim tržištima.

Jovanović, M., Ignjatović, M., & Jeremić, V. (2023). Shared mobility in Europe: a cluster analysis approach. Marketing, 54(4), 235-242. Link

Deljenje mobilnosti u Evropi: pristup zasnovan na klaster analizi

Jovanović, M., Ignjatović, M., & Jeremić, V. (2023). Shared mobility in Europe: a cluster analysis approach. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 83-91. Link

Uticaj onlajn informacija i recenzija na učešće u kolaborativnoj ekonomiji: primer carpooling-a

Imajući u vidu da je u osnovi kolaborativne ekonomije (engl. collaborative economy) da se, kroz platformu, omogući direktna veza između korisnika i provajdera, pitanje poverenja predstavlja “valutu” ovog koncepta. Brojni su digitalni indikatori koji doprinose izgradnji poverenja među učesnicima ekonomije deljenja. Za potrebe ovog rada izučavane su one grupe faktora koje doprinose stvaranju interpersonalnog poverenja (tzv. interpersonal trust) kroz informisanje i elektronsku neformalnu komunikaciju (electronic Word‐Of‐Mouth, eWOM). Rad ima za cilj da utvrdi postojanje razlika u stvaranju interpersonalnog poverenja kod korisnika kolaborativne ekonomije (na primeru BlaBlaCar platforme) i kod onih koji to nisu, kao i identifikovanje komponenti koje posebno (ne)doprinose izgradnji tog poverenja. Anketiranjem 120 ispitanika uočeno je da samo oni pojedinci koji imaju iskustva u konceptu zajedničke vožnje prepoznaju ulogu i značaj platforme i svih informacija koje pronalaze na njoj, odnosno da pojedincima koji nisu korisnici platforme recenzije i rejtinzi drugih korisnika ne znače puno već svoje poverenje vezuju za ljude koje poznaju i nije im bliska ideja poverenja u tehnološki sistem.

Živojinović, T., Bojkovic, N., Petrovic, M., & Janjić, J. (2023). Impact of online information and reviews on participation in the collaborative economy: the example of carpooling. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 92-99. Link

Bekeri – lični brending ili materijalna korist?

Živanović, M., Janjić, J., Ribić, M., & Uskoković, V. (2023). Backers – personal branding or material benefit? Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 110-117. Link

Analiza percepcija i motiva učesnika na tržištu ekonomije deljenja u Srbiji

Ekonomija deljenja, kao novi ekonomsko-društveni model koji promoviše pružanje privremenog pristupa ograničenim resursima bez prenosa vlasništva nad istim, nosi brojne nepoznanice i kontroverze. Cilj ovog rada je da sagleda percepciju i najvažnije motive ključnih aktera ekonomije deljenja na području Srbije. Sprovedeno je eksploratorno istraživanje koje targetira provajdere (pružaoce usluga) i korisnike usluga na tržištu ekonomije deljenja. Kvalitativno istraživanje putem ekspertskog intervju primenjeno je na uzorku provajdera usluga ekonomije deljenja dok se kvantitativno istraživanje, sprovedeno putem onlajn anketnog upitnika, odnosilo na korisnike usluga deljenja. Rezultati pokazuju da su i provajderi i korisnici usluga ekonomije deljenja u Srbiji generalno zadovoljni iskustvom u ekonomiji deljenja – najviše funkcionisanjem platformi, ali i tačnošću i ažurnošću realizovanja usluga, pristupačnim cenama i ljubaznošću provajdera. Iako postoji saglasnost u tome da će se koncept razvijati, dosadašnji umereni intenzitet učestvovanja u ekonomiji deljenja verovatno će ostati na sličnom nivou. Kao glavno ograničenje navodi se nedovoljno zadovoljstvo promotivnim aktivnostima ekonomije deljenja. Kod obe grupe ispitanika preovladavaju ekonomski motivi korišćenja, odnosno motivi zarade i uštede u troškovima. Iako deljenje u svojoj osnovi ima socijalnu komponentu, društveni i ekološki motivi su znatno manje prisutni u Srbiji, naročito u poređenju sa zemljama EU.

Krstić, N., Veljković, S., & Kuc, V. (2023). Analysis of perception and motives of participants on the sharing economy market in Serbia. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 100-109. Link

Otkrivanje faktora koji utiču na učešće mladih u ekonomiji deljenja u Srbiji

Ekonomija deljenja se smatra savremenim poslovnim modelom koji omogućava deljenje proizvoda i usluga između pojedinaca posredstvom online platformi na određeno vreme, po određenim uslovima i po dogovorenoj ceni. Od kada je koncept prvi put definisan na ovaj način 2010. godine interesovanje kako pojedinaca, tako i donosilaca odluka i istraživača za oblast je u značajnom porastu. Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja je koji su to faktori koji utiču na učešće pojedinca u ekonomiji deljenja, kako i šta se može učiniti kako bi se što veći broj pojedinaca uključio u ovaj koncept. Ovo istraživanje ima za cilj da analizira uticaj sociodemografskih faktora na učešće mladih u ekonomiji deljenja, kao i da sagleda razlike u percepciji čitavog koncepta u zavisnosti od prethodnog iskustva učešća u ekonomiji deljenja. Rezultati ukazuju da stariji ispitanici i oni koji imaju više novca kojim samostalno raspolažu više učestvuju u ekonomiji deljenja. Takođe, pokazano je da su oni koji su učestvovali u ekonomiji deljenja svesni da postoji manjak osiguranja ljudi i dobra u ovom modelu, kao i da oni smatraju da je mogućnost zloupotrebe ličnih podataka veoma mala. Dobijeni rezultati mogu poslužiti prilikom kreiranja kampanja koje imaju za cilj da podignu svest o mogućnostima i beneficijama učešća u ekonomiji deljenja.

Maričić, M., Drinjak, N., & Popović, A. (2023). Detecting factors which impact the participation of youth in sharing economy practices in Serbia. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 74-82. Link

Deljeni smeštaj u Evropi: analiza ponašanja potrošača

Ekonomija deljenja se opisuje kao ekonomski model u kojem pojedinci i grupe dele dobra i resurse u određenom periodu po unapred definisanoj ceni. Kako bismo bolje razumeli mehanizme poslovnih modela ekonomije deljenja, važno je ne samo posmatrati platforme koje omogućavaju interakciju između pojedinaca koji nude resurse (pružatelji) i pojedinaca koji traže dobra (korisnici), već i istražiti ponašanje učesnika u poslovnom modelu ekonomije deljenja. U istraživanju, fokus je bio na ponašanju korisnika određenog tipa ekonomije deljenja, konkretno deljenog smeštaja. Sprovedena studija istražuje da li se i kako ponašanje potrošača promenilo u poslednjih nekoliko godina. Sem toga, istraživano je da li postoje razlike u ponašanju korisnika koji dele smeštaj, a posmatrani su lični prihoda i mesto prebivališta.

Maricic, M., Popovic, A., Cvetic, K., & Ignjatovic, M. (2023). Shared accommodation in Europe: consumer behaviour analysis. Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 255-258. Link

Analiza vremenskih serija cene zakupa Airbnb smeštaja na Balkanu

Deljeni smeštaj predstavlja jedan od najprepoznatljivijih poslovnih modela ekonomije deljenja. On omogućava vlasnicima privremeno iznajmljivanje smeštaja drugima na određeni vremenski period putem online platformi po unapred određenoj ceni. Jedan od faktora koji utiče na uspeh ovog poslovnog modela je dnevna cena iznajmljivanja smeštaja. U okviru istraživanja i sprovedene studije trebalo je odgovoriti na pitanje koje se tiče predviđanja dnevne cene iznajmljivanja smeštaja na Airbnb platformi. U sprovedenoj studiji slučaja, korišćeno je ARIMA modeliranje kako bi se predvidele cene iznajmljivanja dostupnih smeštaja na Airbnb platformi u Ljubljani, Slovenija i Zagrebu, Hrvatska.

Maricic, M., Cvetic., K., Ignjatovic. M., & Jeremic, V. (2023). Time series analysis of Airbnb house rentals price in the Balkan region. Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 251-254. Link

Otkrivanje aktuelnih tema u okviru cirkularne ekonomije: pristup zasnovan na bibliometrijskoj analizi

Cirkularna ekonomija predstavlja savremeni i inovativni poslovni model zasnovan na regenerativnom korišćenju izlaza iz jednog procesa kao ulaza u drugi. Budući da ima mnogo praktičnih primena, nekoliko istaknutih termina u osnovi znači isto – deljenje resursa je stvaranje nove vrednosti. Cilj rada je ispitivanje aktuelnih tema koje odgovaraju cirkularnoj ekonomiji u naučnim radovima. Uz pomoć R Studio Bibliometrix paketa za bibliometrijsku analizu, rezultati istraživanja, zasnovani na publikacijama iz tri različite grupe zemalja, ukazuju da su nekoliko istaknutih termina najčešće korišćeni u svim posmatranim publikacijama. Osim toga, u istraživanju je zaključeno da postoji značajna razlika u naučnom doprinosu na posmatrnim grupama.

Uskokovic, V., Zdravkovic, S., Komazec, S., & Jeremic, V. (2023). Detecting trending topics captivating circular economy: A bibliometric-based approach Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 259-262. Link

Indeks kolaborativne ekonomije: potraga za robusnim i nepristrasnim kompozitnim indikatorom kolaborativne ekonomije

Saradnja, platforma, deljenje. Svi ovi termini pokušavaju da obuhvate sličan fenomen: saradničku potrošnju koja se odnosi na netradicionalne obrasce potrošnje gde pojedinci koriste dobra i usluge dobijene od drugih pojedinaca na Internetu, a ne sa tržišta. Slični su izazovi sa kojima se susreću istraživači i kreatori politike kada pokušavaju da kapsuliraju performanse ekonomije saradnje određenog entiteta (kao što je region ili država). Proces integracije različitih indikatora u jednu jedinstvenu vrednost često se zasniva na pristupu kompozitnih indikatora. U toku procesa kreiranja kompozitnog indeksa pokreće se niz pitanja, pri čemu su izbor indikatora i šema ponderisanja oni koji se najčešće citiraju u literaturi.

Bojković, N., Espelt, R., & Jeremić, V. (2023). Collaborative Economy Index: a quest for robust and impartial composite indicator of collaborative economy. 64th ISI World Statistics Congress. July 16-20, Ottawa, Canada. Link

Ocena indeksa cirkularne ekonomije: metodološki izazovi i praktične implikacije

Cirkularna ekonomija predstavlja temu od velikog značaja, kako za kreatore politike tako i za akademsku zajednicu, ali pre svega za građane. Smanjenje većeg broja indikatora u jednu sintetizovanu vrednost predstavlja izazov sa kojim se suočavaju akademska zajednica i kreatori politike. Ovo se često ostvaruje pomoću pristupa kompozitnog indeksa. Međutim, već duže vreme, istraživači se bore sa izazovima razvoja i evaluacije kompozitnih indeksa cirkularne ekonomije. Ovi izazovi uključuju izbor odgovarajućih indikatora, određivanje efektivne šeme ponderisanja, zamenljivost među indikatorima, itd. Uprkos ovim izazovima, prednosti korišćenja kompozitnog indeksa su prevazilazili potencijalne nedostatke, što je navelo istraživače da teže metodološki ispravnom indeksu koji se može primeniti i efikasno koristiti u široj društvenoj zajednici. U radu je dat pregled metodoloških izazova i praktičnih implikacija u vezi sa benčmarkingom indeksa cirkularne ekonomije, sa posebnim naglaskom na podizanju robusnosti indeksa i minimiziranju uticaja metodoloških nedoslednosti u pogledu interpretabilnosti i uopštavanja rezultata kompozitnog indeksa.

Uskoković, V., Petrović, M. & Sznyk, A. (2023). Benchmarking the Circular Economy Index: methodological challenges and practical implications. 64th ISI World Statistics Congress. July 16-20, Ottawa, Canada. Link

Uloga ekonomije deljenja u ostvarivanju održivosti i ciljeva održivog razvoja

Širom sveta, ekologija i zaštita životne sredine predstavljaju teme od velikog značaja. Takođe, svest o učešću ljudske civilizacije u degradaciji prirode, što nameće nove oblike razvoja sa istaknutim ekološkim vrednostima, postaje sve jača. Stoga, raste pažnja akademske zajednice, istraživača i ekonomista usmerena ka konceptu održivosti. Koncept ili paradigma održivosti predstavlja ideju, proces ili strategiju povezanu sa prevazilaženjem postojeće situacije koja se odražava u ekološkim, društvenim i ekonomskim krizama. Prema tome, održivost je direktno povezana sa održivim razvojem i dimenzijama: ekološkom, društvenom i ekonomskom. Stoga je od suštinskog značaja uvođenje ekonomije deljenja u ove teme, imajući na umu da je pitanje održivog razvoja od posebnog značaja u intenzivnom razvoju teorije ekonomije deljenja, i da odnos između ova dva fenomena zahteva dalja istraživanja. Cilj rada je istraživanje veze između ekonomije deljenja i održivosti, kao i uticaja ekonomija deljenja na postizanje ciljeva održivog razvoja.

Petrović, N., Jeremić, V., & Ćirović, M. (2023). The role of the sharing economy in achieving sustainability and sustainable development goals. In B. Stošić, S., Lazarević and M. Kostić Stanković (Eds.) Sustainable Business Management: Innovation, Software and Communications. Belgrade, pp 2-29.

Digitalni poslovni sistem ekonomije deljenja: kako se evropske zemlje mogu segmentirati?

Ekonomija deljenja, koja se ponekad naziva i kolaborativna potrošnja, je koncept, poslovni model i tržište na kojem pojedinci nude ili iznajmljuju sopstvenu imovinu koja nije u upotrebi. Različiti tipovi ekonomije deljenja su se pojavili od zajedničkog smeštaja do deljenja modnih predmeta. Bez obzira na to šta se deli, dogovor o tome šta se deli i pod kojim okolnostima se obično sklapa preko veb-stranice ili platforme u okviru digitalnog ekosistema. Istraživačko pitanje je kako se evropske zemlje mogu segmentirati na osnovu karakteristika korisnika zajedničkog smeštaja.

Maričić, M., Uskoković, V., & Jeremić, V. (2023). Digital Business system of sharing economy: How can European countries be segmented? Proceedings of International conference on E-business technologies (EBT), E-Business Technologies Conference Proceedings, 3(1), pp. 9-14. June 15-17 , Belgrade, Serbia. Link

Inovativni modeli za ekonomiju deljenja u sektoru transporta – doktorska disertacija

Predmet istraživanja ove doktorske disertacije su koncepti delјenja vožnje i delјenja vozila, pri čemu je akcenat na istraživanju mogućnosti ekonomičnijeg korišćenja putničkog automobila, kroz usluge carsharing i carpooling. Polazeći od toga da ove opcije mobilnosti, kao i ekonomiju delјenja uopšte, pokreću pre svega sami korisnici, cilј disertacije je da se istraživanjem korisničkih zahteva, stavova i stepena poverenja, izgrade modeli za podršku odlučivanju i širu implementaciju koncepata ekonomije deljenja u sektoru transporta. Kao rezultat ove disertacije (koja je pionir u sektoru ekonomije deljenja) proistekla su dva naučna rada publikovana u renomiranim časopisima sa SCI liste.

Parezanović , T. (2019). Models for supporting development of mobility in line with the sharing economy concept. Doctoral thesis. University of Belgrade – Faculty of Transport and Traffic Engineering. Link

Model predviđanja potražnje za uslugama ekonomije deljenja u sektoru transporta

Ovaj model ima za cilј da simulira kako ponašanje korisnika, ali i njihove međusobne interakcije, utiču na opredelјenje za korišćenje usluge deljenja automobila (tzv. carsharing). On polazi od pretpostavke da su za odluku o korišćenju carsharing-a, na tržištima gde usluga nije uspostavlјena, važne interakcije i razmena iskustava vezanih za usluge ekonomije delјenja, kao i poverenje koje korisnik stiče korišćenjem drugih usluga ekonomije delјenja. Ilustracija primene simulacionog modela izvršena je uz korišćenje softvera NetLogo na odabranom uzorku studenata beogradskog univerziteta.

Živojinović, T., Zornić, N. (2022). Anticipating the impact of sharing economy drivers on consumer intention for using a sharing economy service. Journal of East European Management Studies, 27 (2), pp. 233-258, doi:10.5771/0949-6181-2022-2-233, ISSN print: 0949-6181 ISSN online: 0949-6181. Link

Preferencije korisnika kao osnova za dizajn usluge deljenja vozila na novim tržištima

Kao što i naziv modela sugreriše, model analizira primenu koncepta deljenja automobila na novim tržištima. Kako bi evidentirali ključne preferencije korisnika po pitanju ovih usluga, autori ove studije sprovedeli su opsežno istraživanje nad odgovarajućim uzorkom studenata beogradskog univerziteta. Rezultati studije ogledaju se u identifikovanju dva glavna klastera korisnika – jednih čije učešće u delјenju automobila u velikoj meri zavisi od troškova kupovine i onih kojima su podjednako važni cena i drugi atributi usluge. Ovakvi rezultati koji mogu biti od koristi provajderima ovih usluga i to na tržištima gde je ova usluga tek u povoju.

Bojković, N., Jeremić, V., Petrović, M., Tica. S. (2019). (2019). Preferences for car sharing service attributes among university students: Evidence from an emerging market. Journal of East European Management Studies, 24 (4), pp. 636-653, doi:10.5771/0949-6181-2019-4-636, ISSN print: 0949-6181, ISSN online: 0949-6181. Link

Model za mapiranje mera za deljenje vožnje među zaposlenima

Model za vrednovanje mera koje bi podstakle širu implementaciju podsistema delјenja vožnje polazi od osnovnih zahteva i motiva zaposlenih vezanih za učešće u zajedničkoj vožnji do/od posla (tzv. kompanijski carpooling), da bi se u skladu sa njima izabrale i evaluirale odgovarajuće podsticajne akcije kompanije. U okviru ovog modela razvijena je posebna procedura sa svrhom određivanja zbirnog uticaja svake pojedinačne akcije kompanije na ispostavlјene zahteve njenih zaposlenih. Kao rezultat menadžment kompanije može da, shodno raspoloživim resursima, identifikuje one akcije koje mogu da privuku najveći broj korisnika kompanijskog carpooling-a. Praktična primena predložene metodologije ilustrovana je na primeru jedne transportne kompanije u Beogradu.

Parezanović, T., Petrović, M., Bojković, N., & Pamučar, D. (2019). One approach to evaluate the influence of engineering characteristics in QFD method. European Journal of Industrial Engineering, 13(3), pp. 299-331, doi:10.1504/EJIE.2019.100013, Print ISSN: 1751-5254, Online ISSN: 1751-5262. Link

Ekonomija deljenja i održivi razvoj transporta u gradovima

Rad daje pregled uticaja različitih formi delјenja mobilnosti na održivi razvoj gradova, kao i njihovu komplementarnost sa sistemima javnog prevoza putnika. Takođe, u radu je otvoreno pitanje u kojoj meri sistemi delјenja putničkog automobila mogu biti zamena za njegovo posedovanje.

Bojković N. (2018). Shared mobility for sustainable urban development, International Journal of Transportation Systems, Vol. 3, pp. 11-16, ISSN: 2534-8876, Presented as the Plenary Lecture at the International Conference – Energy, Environment, Ecosystems and Sustainable Development, EESD 2018., January 19-21, Budapest, Hungary. Link

Digitalizacija i tržište rada: rodna perspektiva

Centralne teme ovog rada su digitalne veštine, digitalizacija i automatizacija poslova, kao i rad na digitalnim platformama. S obzirom da su okosnica svih modela ekonomije deljenja digitalno koordinisane aktivnosti, značaj ovog rada je višestruk. Pored terminoloških pojašnjenja, ovaj rad daje analizu zvaničnih tematskih izveštaja o digitalizaciji u Srbiji i Evropskoj uniji. Zanimljiv podatak je da je, prema pomenutim izvorima, Srbija među vodećim zemljama prema broju onlajn radnika u svetu.

Petrović, M. & Petrović, D. (2021). XXXIX Symposium on new technologies in postal and telecommunication traffic – PosTel 2021. November 30 and December 1, Belgrade, Serbia, pp. 43-52. Link

Crowdsourced dostava: mogućnosti i izazovi

Aktiviranje potencijalno velikog broja ljudi koji dostavljaju robu uz učešće digitalnih platformi koje kontrolišu ponudu i potražnju, poznato pod pojmom crowdsourced dostava, jedan je od odgovora na sve veću potražnju za dostavama na zahtev. U radu se analizira trenutni status ove perspektivne forme ekonomije deljenja u oblasti dostave pošiljaka, modeli poslovanja startapova i interakcija sa tradicionalnim dostavljačima. Na bazi postojeće prakse, izdvojeni su i analizirani najznačajniji izazovi implementacije među kojima su izgradnja poverenja između učesnika, koordinisanje ponude i potražnje i radni status vozača – isporučioca.

Bojković, N., Petrović, M., & Živojinović, T. (2022). Crowdsourced delivery: opportunities and challenges. XL Symposium on New Technologies in Postal and Telecommunication Traffic – PosTel 2022. November 29-30, Belgrade, Serbia, ISBN: 978-86-7395-461-5, pp. 53-62. Link

Kreiranje kompozitnog indeksa u domenu ekonomije deljenja: problemi i sagledavanje

Ekonomija deljenja značajno utiče na promene u ponašanju ali i stavovima kupaca. Uzročno posledično, ona je posredno uticala na promene biznis modela i poslovnih transakcija širom sveta koje su bile nužne za sve one delatnosti koje teže da prilagode svoje operacije, poslovanje i algoritme odlučivanja prema narastajućoj tražnji za uslugama ekonomije deljenja. Takođe, mnoge države, regioni ili gradovi, čija ekonomija umnogome zavisi od turizma, su prinuđeni da se usklade prema globalnim trendovima u ovoj oblasti i to strateški, ali i na vreme. U prilog ovome se daje i ova studija koja pruža predlog upotrebe metodologije kompozitnih indikatora radi utvrđivanja osposobljenosti (otvorenosti) država ili gradova za pružanje usluga ekonomije deljenja. Konkretnije, u ovoj studiji je korišćen LATAM Sharing Economy Index 2021 koji rangira 44 najveća grada Južne Amerike. Ovaj indeks se sastoji od nekoliko ključnih indikatora koji opisuju ukupni nivo raspoloživosti glavnih usluga iz domena ekonomije deljenja kao što su: deljenje stanova, e-skuteri, aplikacije za deljenje automobila, deljenje vežbaonica i deljenje prevoza u gradskoj sredini. Suštinski, ovaj rad sagledava potencijalne metodološke nedostatke koji se mogu javiti prilikom kreiranja ovakvog kompozitnog indikatora u domenu ekonomije deljenja.

Uskoković, V., Čeh Časni, A., & Jeremić, V. (2022). Redesigning the composite index of sharing economy: issues and perspectives. KOI 2022 – 19th International Conference on Operational Research. September 28-30, Šibenik, Croatia, ISSN: 1849-5141, pp. 88.

Ekonomija deljenja i ciljevi održivog razvoja

Povećana potreba za ekologijom i zaštitom životne sredine, kao i isticanje svesti o ljudskoj delovanju u degradaciji životne sredine, postavlja nove vidove razvoja sa istaknutim ekološkim vrednostima. „Shodno tome, koncept održivosti je dobio ogromnu pažnju naučnika i ekonomista koji pokušavaju da pruže praktična rešenja“ (Rosário & Dias, 2022). Koncept ili paradigma održivosti je ideja, proces ili strategija koja se odnosi na prevazilaženje postojeće situacije u vezi sa ekološkom, socijalnom i ekonomskom krizom (Borojević et al., 2017). Održivost je direktno povezana sa održivim razvojem. Kada je reč o održivom razvoju, važno je primetiti da se on oslanja na tri stuba: društveni, ekonomski i ekološki. Ovaj rad ima za cilj istraživanje veze između ekonomije deljenja i održivog razvoja, kao i uticaja ekonomije deljenja na ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.

Petrović, N., Jeremić, V., & Ćirović, M. (2022). Sharing Economy and sustainable development goals, SymOrg 2022, June 11-14, Belgrade. Sustainable business management and digital transformation: challenges and opportunities in the post-covid era. ISBN 978-86-7680-411-5, COBISS.SR-ID 68451849, pp. 120-122.

Ekonomija deljenja i održivi urbani razvoj: svetska iskustva i potencijali za primenu u Srbiji

Aktiviranje nedovoljno iskorišćenih resursa putem kolaborativnih platformi je šansa za rešavanje brojnih problema intenzivne urbanizacije i povećanog pritiska na gradsku infrastrukturu. U kojoj meri i na koji način ekonomija deljenja može biti katalizator održivog urbanog razvoja zavisi od razumevanja novih digitalnih socio-ekonomskih modela, saradnje između različitih aktera i mogućnosti transfera dobrih svetskih praksi i iskustava. Rezultati istraživanja ekonomije deljenja u Srbiji (projekat PANACEA) ukazuju da se platforme ekonomije deljenja uspostavljaju dominantno u gradovima, prateći praksu uspešnih globalnih predstavnika i prenoseći ne samo dobre poslovne ideje i modele, već i probleme sa kojima se ovi inovativni ekonomski modeli suočavaju.

Petrović, M, (2023). Sharing economy and cities: world experience and prospects for Serbia, Invited lecture, Book of abstracts from International Conference “Eco-friendly built environment”, March 1-2, University of Belgrade – Faculty of Architecture, Belgrade, Serbia, p.13, ISBN 978-86-7924-326-3, COBISS.SR-ID – 109010185