Трендови и обрасци дељеног смештаја у Европи и Србији: Шта до сада знамо?

Економија дељења је друштвено-економска парадигма заснована на колаборативном коришћењу ресурса и услуга међу појединцима, посредством дигиталних платформи. Дељени смештај привлачи пажњу различитих заинтересованих страна због свог утицаја на друштвене промене ка колаборативним моделима живота и стамбеним политикама. Овај рад истражује трендове и обрасце коришћења дељеног смештаја у Европи и Србији. Подаци на европском нивоу прикупљени су из Еуростата, док је у Србији спроведено истраживање међу студентском популацијом. Резултати на европском нивоу показују да учешће у дељеном смештају расте и да социо-демографска позадина утиче на ниво учешћа. У српском контексту, резултати указују да социо-демографски фактори не утичу на учешће студената у праксама дељеног смештаја. Као главна препрека наведено је неповерење у пружаоце услуге. Најважнији аспекти које су појединци разматрали приликом избора дељеног смештаја били су ниже цене и боља локација. У Европи је присутан позитиван тренд када је реч о коришћењу дељеног смештаја. У Србији студентска популација користи дељени смештај; међутим, физички и функционални ризици препознати су као препреке учешћу.

Maričić, M., Ribić, M., Uskoković, V., & Drinjak, N. (2025). Trends and Patterns in Shared Accommodation in Europe and Serbia: What Do We Know So Far? Business Systems Research, 16(1), 104-129. Link

Навигација пејзажем: Откривање рефлексије вештачке интелигенције у економији дељења путем библиометријског приступа

Недавна научна пажња значајно је порасла у интеграцији вештачке интелигенције (АИ) у разним научним областима, подстичући детаљније испитивање свеприсутног утицаја АИ на економске парадигме попут економије дељења (ЕД). Ова студија истражује вишеструке пресеке АИ унутар ЕД, користећи аналитички оквир заснован на библиометрији. Успостављајући терминолошку основу у АИ, студија разматра широк спектар АИ апликација у ЕД, што кулминира библиометријском анализом која идентификује нове теме и трендове. Анализирајући метаподатке из литературе из базе података Web of Science током последњих осам година, фокус је на темама цитирања унутар ЕД. Детаљне анализе, омогућене Bibliometrix R пакетом, примењују се на пажљиво одабран узорак радова. Налази откривају кључне увиде, као што је значајно побољшање задовољства корисника путем аналитике текста засноване на АИ кроз рецензије генерисане од стране корисника. Сем тога, АИ игра кључну улогу у промовисању енергетски ефикасног понашања у паметним смештајима, док се алгоритамски надзор све више интегрише у дигиталне платформе рада како би се успоставила равнотежа између аутоматизације и људског достојанства. Надаље, АИ оптимизује алокацију ресурса и побољшава алгоритме за повезивање на online платформама за рад, чиме се повећава ефикасност платформи. Студија предлаже будуће правце истраживања, залажући се за шире испитивање улоге АИ у дигиталним економским моделима и већу укљученост владе.

Uskoković, V., Maričić, M., Dacić-Pilčević A., & Jeremić, V. (2024). Navigating the landscape: Unveiling the reflection of AI in the sharing economy through bibliometric-based approach. Journal of Economics and Business, 42(2), 479-507. Link

Истраживање односа између еколошке свести и ставова према економији дељења међу младима у Србији

Овај рад истражује однос између еколошке свести и ставова према економији дељења, с циљем да осветли потенцијалну интеракцију између еколошке свести и учешћа у праксама заједничке потрошње. Истраживање анализира да ли појединци са вишим степеном еколошке свести имају повољнији став према иницијативама економије дељења. Проучавајући мотивације, вредности и перцепције које обликују еколошки свесне одлуке појединаца, рад настоји да разјасни основне факторе који утичу на њихово ангажовање на платформама за дељење. Предложен је концептуални модел за истраживање поменутих односа. Да би се тестирала валидност модела, спроведено је истраживање међу припадницима генерације Z у Београду, у Републици Србији. Модел је верификован коришћењем моделирања структуралних једначина (SEM). Резултати указују на то да еколошка свест и еколошко понашање утичу на перцепције и ставове према економији дељења, али тај утицај је умерен до низак. Импикације истраживања се односе на креаторе политика, предузетнике и истраживаче који желе да разумеју и промовишу одрживе праксе у контексту економије дељења.

Maričić, M., Živojinović, T., Živanović, M, Petrović, M. & Jeremić, V. (2024). Investigating the relationship between environmental consciousness and sharing economy attitudes among youth in Serbia. Applied ecology and environmental research, Belgrade, Serbia, 5819-5844. Link

Моћ дељења у управљању катастрофама: Увид из библиометријске анализе

Током историје, човечанство је градило своје градове у областима склоним катастрофама – на падинама вулкана са плодним земљиштем, у делти реке која је омогућавала транспорт и риболов, али и у подручјима где се јављају земљотреси и поплаве. Са променом временских образаца и климатским променама, природне катастрофе ће постати све учесталије и озбиљније него икада пре. Када се догоди катастрофа, сви људи су јединствени, без обзира на економско или образовно порекло, и без обзира на границе држава. У овим временима, економија дељења мора играти значајну улогу у пружању помоћи након катастрофа и помагању преживелима. У овом раду извршена је библиометријска анализа с циљем истраживања еволуције улоге економије дељења у управљању катастрофама. Аутори студије су спровели преглед литературе кроз време како би идентификовали важне теме, трендове и истраживачке празнине. Циљ је био да се пружи свеобухватан преглед постојећег теоријског и емпиријског разумевања у истраживаном пољу. То је постигнуто кроз дескриптивну квалитативну анализу докумената из базе података Web of Science (WoS).

Radaković, J.A., & Petrović, N. (2024, May 10-11). The Power of Sharing in Disaster Management: Insights from a Bibliometric Review. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 163-167. Link

Профилисање донатора: Шта покреће ангажман у краудфандингу?

Краудфандинг представља савремену парадигму у финансирању пројеката, при чему се капитал прикупља од великог броја појединаца, названих донатори, путем онлајн платформи. С обзиром на кључну улогу прикупљања средстава у исходима пројеката, разумевање ставова донатора постаје од највеће важности. Ова студија настоји да дефинише различите профиле донатора засноване на основним мотивима који воде њиховом ангажовању у краудфандинг-у. Да би се постигла ова сврха, емпиријски подаци су прикупљени путем структурираног упитника, а затим је извршена анализа користећи фази-сет квалитативну компаративну анализу (fsQCA). Налази ове истраге пружају увиде у хетерогене природе мотива донатора, чиме се омогућава формулисање циљаних препорука за креаторе кампања са циљем ефикасног ангажовања различитих профила донатора.

Uskoković, V., Živanović, M., Ribić, M., & Jugović, J. (2024, May 10-11). Backer Profiling: What Drives Engagement in Crowdfunding? In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 122-126. Link

Откривање кључних фактора који обликују намеру коришћења услуга делљења вожње: Увиди из Србије

Циљ нашег рада је да открије кључне факторе повезане са намером усвајања услуге заједничког превоза. Да бисмо одредили значај фактора, користимо технику машинског учења. Користећи методологију анкете са укупно 325 питања, прикупили смо податке од студената на Универзитету у Београду – Факултет организационих наука. Затим смо анализирали одговоре користећи Random Forest класификатор како бисмо предвидели намеру коришћења услуга заједничког превоза. Наши налази откривају да су друштвени утицаји, укључујући препоруке и перципирани ужитак, од суштинског значаја за обликовање намера за коришћење услуга заједничког превоза. Негативне перцепције о сложености и безбедности заједничког превоза такође су се показале као утицајне. Пошто је наше истраживање било фокусирано на кориснике који први пут користе концепт заједничког превоза, налази могу бити од велике важности за нове провајдере делене мобилности. Истакнуте главне преференције могу диктирати стратегије пенетрације тржишних оператера које би требало прилагодити на основу перцепција и мотива потенцијалних потрошача.

Živojinović, T., Zornić, N., Petrović, M., & Marković, A. (2024, May 10-11). Unveiling Crucial Factors Shaping Ridesharing Usage Intention: Insights from Serbia. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 112-116. Link.

Airbnb у академском фокусу: Библиометријска анализа истраживачких трендова и продуктивности аутора

Овај рад представља свеобухватну библиометријску анализу академске дискусије о Airbnb-у, водећој фигури у економији дељења, фокусирајући се на продуктивност аутора и еволуцију истраживачких тема од 2010. до 2023. године. Користећи податке прикупљене са платформе Web of Science, систематски прегледамо 2,023 научна чланка како бисмо мапирали путању истраживања о Airbnb-у. Наши налази откривају уочљив раст публикација, што одражава све већи утицај Airbnb-а на глобалне праксе смештаја, локалне заједнице и широку индустрију угоститељства. Анализа истиче кључна подручја академског интереса, укључујући дисруптивну иновацију Airbnb-а, његове економске и друштвене утицаје, као и кључну улогу поверења и репутације у трансакцијама између корисника. Овај рад не само да хронолошки прати успон Airbnb-а у академској литератури, већ и наглашава мултидисциплинарни интерес који је изазвао, отварајући пут за будућа истраживања о његовој даљој еволуцији и ширим импликацијама унутар економије дељења.

Jovanović, V., Zornić, N., & Marković, A. (2024, May 10-11). Airbnb in Academic Focus: A Bibliometric Analysis of Research Trends and Author Productivity. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 101-105. Link

Српска Генерација Z и гиг економија: Откривање перцепција и мотивационих фактора

Ова студија истражује ангажовање припадника Генерације Z у Србији у гиг економији, фокусирајући се на перцепције и мотивационе факторе. Кроз испитивање постојећих платформи гиг економије у Србији, као и анкету спроведену међу студентима Универзитета у Београду, истраживање разматра учешће студената у гиг економији. Налази показују да мањи проценат анкетираних студената учествује у платформском раду (само 6,8%) и да су жене доминантна група у овом сегменту. Фактори као што је финансијска подршка за школарину повезани су са повећаним учешћем. Студенти који нуде вештине путем платформи углавном се баве задацима као што су online часови и управљање друштвеним мрежама, са просечном сатницом од око 16 ЕУР. Студија указује на потребу за образовним иницијативама за подизање свести међу младима и истиче значај даљег истраживања ради генерализације налаза и разумевања сегментације радне снаге унутар гиг економије.

Drinjak, N., Živković, D., Ignjatović, M., & Komazec, S. (2024, May 10-11). Serbian Gen Z and the Gig Economy: Unveiling Perceptions and Motivational Factors. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 96-100. Link

Преференције Генерације Z према коришћењу платформи економије дељења у модној индустрији: Докази из Србије

Економија дељења представља модеран и одрживији начин дељења ресурса, производа и услуга између појединаца, омогућавајући смањење отпада и одрживу потрошњу. До данас су развијене платформе за дељење у различитим индустријама, као што су туризам, транспорт, финансије и образовање. Овај рад се фокусира на платформе за дељење у модној индустрији и прихватање њихове употребе. Како би се одговорило на постављено питање, спроведено је квантитативно истраживање међу младом популацијом (Генерација Z) у Републици Србији. Главни циљ рада је да прикаже ниво свести и спремности Генерације Z у Србији за коришћење платформе за дељење одеће, обуће и аксесоара. Да бисмо проценили њихово прихватање платформи за дељење у модној индустрији, користили смо UTAUT модел.

Rajković, T., Maričić, M., Nikolić, D., & Lečić-Cvetković, D. (2024, May 10-11). Preferences of Gen Z Towards Using Sharing Economy Platforms in the Fashion Industry: Evidence from Serbia. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 21-25. Link

Сегментација корисника платформи за заједничку вожњу: Случај корисника BlaBlaCar-а из Републике Србије

Дељена мобилност може се дефинисати као услуге и системи превоза који омогућавају појединцима да приступе и користе возила или средства превоза на заједничкој основи, уместо да их поседују. Облици дељене мобилности обухватају заједничке вожње, вожњу са сувозачима, дељење бицикала, дељење аутомобила и друге облике. Питање које заокупља стручњаке у овој области је како сегментирати кориснике ових услуга. Стога, циљ ове студије је сегментација српских корисника платформе за заједничке вожње, BlaBlaCar. Подаци коришћени у раду прикупљени су кроз емпиријску студију спроведену од маја до децембра 2023. године. Применом алгоритма за кластеровање k-средина, резултујући сегменти пружају увид у разлике у понашању, искуству и задовољству корисника платформом и услугом BlaBlaCar. Ово истраживање представља потенцијални подстицај за даље истраживање сегментационе анализе у областима економије дељења и дељене мобилности.

Golubović, T., Maričić, M., & Drinjak, N. (2024, May 10-11). Segmentation of ride-sharing consumers: The case of BlaBlaCar users from the Republic of Serbia. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 16-20. Link

Индекс економије дељења: Како се може променити?

Економија дељења дефинише се као пословни модел у којем појединци (пружаоци) деле неискоришћени ресурс са другима (корисницима) на унапред дефинисани период и по одређеној цени путем online платформе. Од како се овај модел први пут појавио 2000-их година, брзо се проширио у индустријама као што су транспорт, туризам, мода, радни простор и друге. Са њим је настала потреба доносиоца одлука и практичара за метриком и системом рангирања. До данас је развијено неколико метрика. Композитни индекс који је у фокусу ове студије је Индекс економије дељења (SEI) 2023, објављен од стране Consumer Choice Center-а. Циљ рада је да посматра и анализира тренутну шему пондерисања индекса применом статистичке мултиваријатне анализе Иновићевог одстојања (I-distance) и методологије Композитног индикатора I-distance (CIDI). Резултати показују да структура SEI треба да се састоји од четири стуба, при чему најважнији показатељ представља индикатор е-тротинета. Овај рад настоји да скрене пажњу на област композитних индикатора у економији дељења и њихове методолошке аспекте.

Maričić, M., Uskoković, V., Drinjak, N., & Panzaru, E. (2024, May 10-11). Sharing Economy Index: How Can it Be Altered? In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 11-15. Link

Истраживање преференција гостију: Студија фокус групе о атрибутима смештаја на Airbnb-у

Овај рад проучава индустрију угоститељства, која је значајно трансформисана економијом дељења, са фокусом на платформе за смештај међу појединцима као што је Airbnb. Кроз студију која укључује фокус групу од 13 студената, циљ је утврђивање хијерархије атрибута смештаја које гости цене у овој новој ери путовања. Рад детаљно анализира 14 потенцијалних атрибута, од типа смештаја до комуникације са домаћином, и процењује њихову релевантност на основу преференција гостију. Истраживања показују да се тип смештаја, чистоћа, локација и укупна оцена издвајају као кључни фактори за госте, пружајући увид у суптилна очекивања у оквиру смештаја међу појединцима. Ово истраживање доприноси дубљем разумевању приоритета потрошача у економији дељења и пружа стратешке смернице домаћинима и платформама које теже унапређењу задовољства гостију и стицању конкурентске предности.

Ignjatović, M., Bojković, N., Zornić, N. & Kuč, V. (2024, May 10-11). Exploring Guest Preferences: A Focus Group Study on Airbnb Accommodation Attributes. In M. Maričić, V. Jeremić & N. Zornić. (Eds.), Proceedings of the first International conference on sharing economy and contemporary business models: Theory and practice, IC-SHARE 2024, Belgrade, Serbia, 1-5. Link 

Отпуштања у индустрији дељене мобилности: Анализа трендова

Економија дељења је нов пословни модел који омогућава појединцима да деле имовину са другима путем платформе за унапред дефинисану цену и период. Економија дељења је дубоко утицала на пословно окружење, трансформишући традиционалне индустрије и стварајући нове прилике. Неке од промена у пословном окружењу због економије дељења су побољшана искоришћеност и ефикасност имовине, фокус на приступ уместо власништва, развој нових пословних модела, као и глобализација услуга. Иако су ове промене углавном позитивне и пословни модел економије дељења је обећавајући, ова индустрија није отпорна на отпуштања. Овај рад спроводи анализу трендова отпуштања унутар сектора дељене мобилности у периоду 2020–2023, истражујући динамику и импликације смањења радне снаге у овом еволуирајућем сектору. У студији ће бити коришћени секундарни подаци доступни на веб-сајту layoffs.fyi. Спроведена анализа ће проценити обим и обрасце губитка послова и испитати шири утицај на радну снагу у сектору дељене мобилности. Резултати истраживања могли би допринети бољем разумевању пејзажа запослености у индустрији.

Maričić, M., Drinjak, N., & Komazec, S. (2024). Layoffs in the shared mobility industry: Trend analysis. Book of abstracts 20th International Conference on Operational Research, Edited by: Šestanović, T. & Škrabić Perić B., 09-2024, 28-28. Link 

Навигација урбаном мобилношћу: Груписање европских градова на основу сложености система дељених возила

Еволуција економије дељења и модела усредсређених на одрживост, вођена дигиталним иновацијама, подстакла је обимна истраживања да се расчлане њихови суштински елементи. Сходно томе, системи дељених возила (енг. SVS) и пословни модели промовишу ефикасну и одрживу урбану мобилност пружајући колаборативна и приступачна транспортна решења. Ова студија има за циљ да сегментира 173 европска града на основу броја бицикала, аутомобила, скутера и мопеда доступних за дељење путем платформи, заједно са метрикама популације и покривености подручја. Резултати би требало да покажу који градови предњаче и који је доступни портфолио дељених возила у водећим градовима. Као алгоритам за сегментацију, изабран је К-средњих вредности (K-means). Три кластера су се појавила: “townies” обухвата 151 мањи град са обиљем аутомобила, “solaris” обухвата искључиво Париз чији су резултати водећи, док “capitalis” укључује 21 већи град који се истиче по броју скутера. Значајне разлике између кластера наглашавају потребу за стратегијама одрживе урбане мобилности. Резултати откривају разлике међу SVS у европским градовима, пружајући драгоцене увиде за будући развој трансформација урбане мобилности.

Uskoković, V., Drinjak, N., & Jeremić, V. (2024). Navigating urban mobility: Clustering European cities based on shared vehicle systems complexity. Book of abstracts 20th International Conference on Operational Research, Edited by: Šestanović, T. & Škrabić Perić B., 09-2024, 27-27. Link 

Груписање профила потрошача у peer-to-peer путничком смештају

Економија дељења је значајно трансформисала туристички пејзаж, уводећи peer-to-peer платформе за смештај које су преобликовале тржишну динамику и понашање потрошача. Ова студија анализира социо-економски утицај ових платформи на туризам. Користећи скуп података из анкете са 344 испитаника, спровели смо кластер анализу како бисмо идентификовали различите корисничке профиле и њихове преференције. Анализа открива два примарна кластера корисника: „Искусни делитељи“ и „Вођени почетници“, који се разликују по познавању и коришћењу платформи за дељење. Кључни фактори који утичу на изборе корисника укључују лично искуство, познавање дељеног смештаја и социо-економске показатеље као што су величина града и месечни приход. Наши налази истичу двоструки утицај peer-to-peer смештаја: док он нуди економске могућности и разноврсне изборе за потрошаче, такође представља изазове у погледу приватности и квалитета услуге.

Jovanović, V., Zornić, N., & Marković, A. (2024). Clustering Consumer Profiles in Peer-To-Peer Travel Accommodation. Proceedings of the XIX International symposium SymOrg 2024 – Unlocking the hidden potentials of organization through merging of humans and digitals, June 12-15, Zlatibor, Serbia. ISBN 978-86-7680-464-1, COBISS.SR-ID 148644617, pp 273-278. Link 

Откључавање точкова промене: Перцепције и учешће српске генерације Z у заједничкој вожњи

Како глобална урбана мобилност пролази кроз значајне трансформације, дубоко разумевање ставова и понашајних склоности најмлађе демографске групе према дељеном превозу постало је од суштинског значаја. Комплексности које окружују мотиве који покрећу учешће у услугама заједничке вожње представљале су значајан изазов за истраживаче, стварајући корпус литературе обележен хетерогеним и неодлучним налазима. Сходно томе, постоји значајна научна потреба да се утврде основни фактори који обликују ангажман у заједничкој вожњи, посебно међу популацијом генерације Z. У овој студији истражили смо понашање генерације Z у земљи у развоју, Републици Србији, у вези са њиховом склоношћу према модалитетима дељеног превоза, са фокусом на услуге заједничке вожње. Централно у овој истрази је дефинисање социо-демографских фактора који имају уочљив утицај на процесе доношења одлука генерације Z у погледу усвајања или уздржавања од пракси дељеног превоза, заједно са нијансираном експлорацијом њихових когнитивних шема и перцептивних оквира релевантних за парадигму мобилности дељења. Да бисмо одговорили на постављена питања, осмишљен је и спроведен анкетни упитник међу студентима Универзитета у Београду, Факултета организационих наука, Београд, Србија.

Maričić, M., Jeremić, V., Ribić, M., & Uskoković, V. (2024). Unlocking the wheels of change: Perceptions and participation of Serbian Gen Z in ride-sharing. The 9th International Workshop on the Sharing Economy (IWSE) – The Faces of Innovation in the Sharing Economy, September 16-17, Bradford, UK. Link 

Усвајање Airbnb-а међу студентима: увиди из Србије

Ова студија је спроведена с циљем истраживања стопе усвајања и намера према Airbnb платформи међу студентима у Србији. У истраживању је учествовало укупно 201 студент и миленијалац. Резултати показују да је само 59,6% користило услуге ове платформе, већином 1-2 пута, претежно за међународна путовања. Главни разлози укључују нижу цену. Истраживачи су утврдили да су испитаници сматрали да локација смештаја и окружење могу угрозити њихову сигурност, али не и њихови домаћини. Студентима је коришћење платформе углавном забавно и модерно, те су спремни да је даље препоруче. У оцени будуће укључености студената у Airbnb, истражено је како локација, домаћин и сигурност смештаја, уз додатне трошкове, нижи квалитет и притужбе, утичу на учешће. Неочекивано, несигурност локације позитивно утиче на будућу употребу платформе, док лоша сигурност смештаја предвидљиво смањује интересовање. Наши налази наглашавају све већу популарност Airbnb међу српским студентима за међународна путовања у слободно време, иако забринутости у вези са сигурношћу и приватношћу остају. Ипак, већина испитаника ужива у коришћењу Airbnb-а и намерава да настави са тим.

Antić, T., Ignjatović, M., & Uskoković, V. (2024). Airbnb Adoption among Students: Insights from Serbia. Proceedings of the XIX International symposium SymOrg 2024 – Unlocking the hidden potentials of organization through merging of humans and digitals, June 12-15, Zlatibor, Serbia. ISBN 978-86-7680-464-1, COBISS.SR-ID 148644617, pp 324-329. Link 

Анализа временских серија коришћења услуга дељене мобилности

Економија дељења се односи на економски систем у којем појединци или ентитети деле ресурсе, имовину или услуге директно са другима, уз помоћ online платформе. Имовина која се “дели” у економији дељења и која привлачи пажњу различитих заинтересованих страна је мобилност. Услуге дељене мобилности, које обухватају различите облике као што су дељење вожње, дељење бицикала, дељење тротинета и заједничко коришћење аутомобила, постале су кључни елементи урбаних транспортних система широм света. Како се тржиште дељене мобилности шири и у развијеним и у земљама у развоју, важно је анализирати и предвидети коришћење возила дељене мобилности. Као студија случаја, користићемо ARIMA моделирање временских серија за моделовање коришћења дељених тротинета у Берну, Швајцарска. Наша студија пружа увид у временску динамику услуга дељене мобилности, нудећи драгоцене импликације за урбану транспортну политику, планирање и управљање.

Drinjak, N., & Maričić, M. (2024). Time series analysis of shared mobility services usage. Proceedings of the XIX International symposium SymOrg 2024 – Unlocking the hidden potentials of organization through merging of humans and digitals, June 12-15, Zlatibor, Serbia. ISBN 978-86-7680-464-1, COBISS.SR-ID 148644617, pp 285-290. Link 

Сусрет отворене иновације и економије дељења: научене лекције и путоказ за будућа истраживања

У свету где је масовна производња отпада један од најистакнутијих еколошких проблема, тренутна теорија и пракса линеарне економије више не могу да пруже решења у контексту развоја која могу обезбедити неопходну одрживост. Обнављање равнотеже у односу између људи и животне средине захтева дубоко разумевање и поштовање свих процеса и становника планете Земље, као и свих њених екосистема и постојећих станишта. Једна од метода је опонашање кружних токова који су владали природом од њеног постанка и њихово репродуковање у економији. Из тих разлога, бројни истраживачи и научници су усмерили своје радове и студије на кружну економију. Библиометријска анализа литературе у овој области открива значајне истраживачке напоре и помаке, који су кључни за примену у економским праксама друштава широм света.

Uskoković, V., Damnjanović, V., Maričić, M., & Jeremić, V. (2024). Confluence of open innovation and sharing economy: lessons learned and roadmap for future research. Proceedings of the R&D Management 2024 – Transforming industries through technology, June 17-19, Stockholm, Sweden. Link 

Мапирање области циркуларне економије: библиометријска одисеја

У свету у коме стварање огромних количина отпада представља један од најважнијих еколошких проблема, постојећа теорија и пракса линеарне економије не може више да обезбеди решења у контексту развоја који може да обезбеди неопходну одрживост. Успостављање еквилибријума у односу између људи и животне средине подразумева дубоко разумевање и уважавање свих процеса и становника планете Земље, као и свих екосистема и постојећих хабитата. Један метод је подржавање кружних токова који владу у природи од њеног почетка и њихово пресликавање у привреди. Из ових разлога, бројни истраживачи и научници су усмерили свој рад и студије на циркуларну економију. Библиометријска анализа литературе у овој области приказује значајне истраживачке напоре и промене чија примена је неопходна у привредним праксама друштвима широм света.

Petrovic, N., Martins, F. P., Jovovic, A. (2023). Mapping the circular economy landscape: a bibliometric odyssey. Proceedings of the XIV Conference of Business and Science SPIN’23 – DIGITAL AND GREEN ECONOMY DEVELOPMENT, November 6-7, Belgrade, Serbia, pp 125-133. Link 

Истраживање искустава корисника дељене вожње у Републици Србији

У времену дигиталне трансформације и растућих економских модела дељења, ова студија има за циљ да сагледа искуства корисника услуга дељене вожње у Републици Србији. Користећи методе емпиријског истраживања, рад истражује како корисници доживљавају и вреднују ове услуге, идентификујући главне предности и изазове са којима се сусрећу. Спроведено истраживање се фокусира на разумевање кључних фактора који утичу на корисничку одлуку да користе дељену вожњу, укључујући аспекте као што су цена, доступност, комфор, безбедност и еколошки фактори. Резултати овог истраживања пружају увиде у понашање потрошача и трендове у области дељене вожње и дељене мобилности, као и смернице за будуће стратешко планирање у овој области.

Golubovic, T., Maricic, M., & Jeremic, V. (2023). Exploring user expriences of ride-sharing in the Republic of Serbia. Proceedings of the XIV Conference of Business and Science SPIN’23 – DIGITAL AND GREEN ECONOMY DEVELOPMENT, November 6-7, Belgrade, Serbia, pp 590-598. Link

Моделовање стопе коришћења дељеног смештаја применом економетријских метода

Економија дељења представља савремени пословни модел који омогућава појединцима да коришћењем online платформи изнајме одређени производ или услугу на одређено време, под одређеним условима и уз одговарајућу цену. Један од облика економије дељења који привлачи пажњу како јавности, тако и доносилаца одлука је дељени смештај. Студија случаја спроведена у овом раду има за циљ да испита како економски, социјални и бихејвиорални фактори утичу на стопу коришћења дељеног смештаја у различитим државама користећи економетријско моделовање. Студија је урађена на нивоу Европе на основу података из 2019. године. Резултати показују да на стопу коришћења дељеног смештаја статистички значајно утиче бруто домаћи производ по глави становника, као и учешће у online куповини. Закључак који проистиче је да у земљама у којима је становништво навикло да купује путем online платформи и има већа примања, у већој мери учествује у концепту дељеног смештаја.

Drinjak, N., Maricic, M., & Ignjatovic, M. (2023). Modeling usage rate of shared accommodation using econometric methods. Proceedings of the XIV Conference of Business and Science SPIN’23 – DIGITAL AND GREEN ECONOMY DEVELOPMENT, November 6-7, Belgrade, Serbia, pp 564-571. Link 

Бекери – лични брендинг или материјална корист?

Групно финансирање (енгл. crowdfunding), као посебан сегмент економије дељења, релативно је млад феномен. Пажњу истраживача посебно привлачи испитивање тога који фактори мотивишу бекере да, путем одређене дигиталне платформе, ставе на располагање новчана средства онима којима су та средства потребна како би се финансирао одређени пројекат. Циљ рада је анализа и тестирање разлика између две широко дефинисане групе мотива: мотив за креирањем личног брендинга и мотив за остваривањем материјалних користи, и то на нивоу целог узорка, као и на нивоу ужих категорија дефинисаних на нивоу различитих социо-економских група испитаника. За потребе остварења тог циља спроведено је анкетно испитивање. Резултати спроведене анализе указују да, на нивоу целог узорка и већег броја ужих категорија, постоји статистички значајна разлика у мотивима за учешће у групном финансирању, у смислу да су (потенцијални) бекери доминантно мотивисани остваривањем одређеног облика материјалне користи у поређењу са изградњом личног брендинга.

Živanović, M., Janjić, J., Ribić, M., & Uskoković, V. (2023). Backers – personal branding or material benefit? Marketing, 54(3), 189-196.  Link

Дељење мобилности у Европи: приступ заснован на кластер анализи

Како се економија дељења брзо развија, свеобухватан преглед ситуације на европском простору у области дељења мобилности постаје све потребнији. Овај рад анализира стање у области дељења мобилности у земљама Европе и сагледава начин на који се европске земље могу сегментирати у зависности од степена учешћа у дељењу мобилности. Посматрано је 12 индикатора дељења транспорта, у 26 земаља Европске Уније, за које су подаци били доступни. Коришћена је кластер анализа и алгоритам к-средњих вредности (k-means). Резултати показују да је највећи проценат корисника дељења транспорта у групи образованих и младих људи, узраста између 16 и 35 година. Поред тога, коришћењем кластер анализе добијена су три сегмента земаља Европе. Анализа кластера открива јасне разлике у употреби веб-сајтова и апликација за дељење аутомобила, као и у образовању и приходима међу различитим сегментима. Такође, резултати указују да географски положај земаља не утиче на расподелу земаља унутар кластера, јер други и трећи кластер чине земље из различитих делова Европе. Добијени резултати могу бити од користи за доношење одлука и усмеравање маркетиншких и транспортних ресурса ка одређеним циљним тржиштима, као и за потребе формирања стратегија наступања на одређеним тржиштима

Jovanović, M., Ignjatović, M., & Jeremić, V. (2023). Shared mobility in Europe: a cluster analysis approach. Marketing, 54(4), 235-242.  Link

Дељење мобилности у Европи: приступ заснован на кластер анализи

Како се економија дељења брзо развија, свеобухватан преглед ситуације на европском простору у области дељења мобилности постаје све потребнији. Овај рад анализира стање у области дељења мобилности у земљама Европе и сагледава начин на који се европске земље могу сегментирати у зависности од степена учешћа у дељењу мобилности. Посматрано је 12 индикатора дељења транспорта, у 26 земаља Европске Уније, за које су подаци били доступни. Коришћена је кластер анализа и алгоритам к-средњих вредности (k-means). Резултати показују да је највећи проценат корисника дељења транспорта у групи образованих и младих људи, узраста између 16 и 35 година. Поред тога, коришћењем кластер анализе добијена су три сегмента земаља Европе. Анализа кластера открива јасне разлике у употреби веб-сајтова и апликација за дељење аутомобила, као и у образовању и приходима међу различитим сегментима. Такође, резултати указују да географски положај земаља не утиче на расподелу земаља унутар кластера, јер други и трећи кластер чине земље из различитих делова Европе. Добијени резултати могу бити од користи за доношење одлука и усмеравање маркетиншких и транспортних ресурса ка одређеним циљним тржиштима, као и за потребе формирања стратегија наступања на одређеним тржиштима

Jovanović, M., Ignjatović, M., & Jeremić, V. (2023). Shared mobility in Europe: a cluster analysis approach. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 83-91.  Link

Утицај онлајн информација и рецензија на учешће у колаборативној економији: пример карпулинга

Имајући у виду да је у основи колаборативне економије (енгл. collaborative economy) да се, кроз платформу, омогући директна веза између корисника и провајдера, питање поверења представља “валуту” овог концепта. Бројни су дигитални индикатори који доприносе изградњи поверења међу учесницима економије дељења. За потребе овог рада изучаване су оне групе фактора које доприносе стварању интерперсоналног поверења (тзв. интерперсонал труст) кроз информисање и електронску неформалну комуникацију (electronic Word‐Of‐Mouth, eWOM). Рад има за циљ да утврди постојање разлика у стварању интерперсоналног поверења код корисника колаборативне економије (на примеру BlaBlaCar платформе) и код оних који то нису, као и идентификовање компоненти које посебно (не)доприносе изградњи тог поверења. Анкетирањем 120 испитаника уочено је да само они појединци који имају искуства у концепту заједничке вожње препознају улогу и значај платформе и свих информација које проналазе на њој, односно да појединцима који нису корисници платформе рецензије и рејтинзи других корисника не значе пуно већ своје поверење везују за људе које познају и није им блиска идеја поверења у технолошки систем.

Živojinović, T., Bojkovic, N., Petrovic, M., & Janjić, J. (2023). Impact of online information and reviews on participation in the collaborative economy: the example of carpooling. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 92-99.  Link

Бекери – лични брендинг или материјална корист?

Групно финансирање (енгл. crowdfunding), као посебан сегмент економије дељења, релативно је млад феномен. Пажњу истраживача посебно привлачи испитивање тога који фактори мотивишу бекере да, путем одређене дигиталне платформе, ставе на располагање новчана средства онима којима су та средства потребна како би се финансирао одређени пројекат. Циљ рада је анализа и тестирање разлика између две широко дефинисане групе мотива: мотив за креирањем личног брендинга и мотив за остваривањем материјалних користи, и то на нивоу целог узорка, као и на нивоу ужих категорија дефинисаних на нивоу различитих социо-економских група испитаника. За потребе остварења тог циља спроведено је анкетно испитивање. Резултати спроведене анализе указују да, на нивоу целог узорка и већег броја ужих категорија, постоји статистички значајна разлика у мотивима за учешће у групном финансирању, у смислу да су (потенцијални) бекери доминантно мотивисани остваривањем одређеног облика материјалне користи у поређењу са изградњом личног брендинга.

Živanović, M., Janjić, J., Ribić, M., & Uskoković, V. (2023). Backers – personal branding or material benefit? Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 110-117.  Link

Анализа перцепција и мотива учесника на тржишту економије дељења у Србији

Економија дељења, као нови економско-друштвени модел који промовише пружање привременог приступа ограниченим ресурсима без преноса власништва над истим, носи бројне непознанице и контроверзе. Циљ овог рада је да сагледа перцепцију и најважније мотиве кључних актера економије дељења на подручју Србије. Спроведено је експлораторно истраживање које таргетира провајдере (пружаоце услуга) и кориснике услуга на тржишту економије дељења. Квалитативно истраживање путем експертског интервју примењено је на узорку провајдера услуга економије дељења док се квантитативно истраживање, спроведено путем онлајн анкетног упитника, односило на кориснике услуга дељења. Резултати показују да су и провајдери и корисници услуга економије дељења у Србији генерално задовољни искуством у економији дељења – највише функционисањем платформи, али и тачношћу и ажурношћу реализовања услуга, приступачним ценама и љубазношћу провајдера. Иако постоји сагласност у томе да ће се концепт развијати, досадашњи умерени интензитет учествовања у економији дељења вероватно ће остати на сличном нивоу. Као главно ограничење наводи се недовољно задовољство промотивним активностима економије дељења. Код обе групе испитаника преовладавају економски мотиви коришћења, односно мотиви зараде и уштеде у трошковима. Иако дељење у својој основи има социјалну компоненту, друштвени и еколошки мотиви су знатно мање присутни у Србији, нарочито у поређењу са земљама ЕУ.

Krstić, N., Veljković, S., & Kuc, V. (2023). Analysis of perception and motives of participants on the sharing economy market in Serbia. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 100-109.  Link

Откривање фактора који утичу на учешће младих у економији дељења у Србији

Економија дељења се сматра савременим пословним моделом који омогућава дељење производа и услуга између појединаца посредством онлине платформи на одређено време, по одређеним условима и по договореној цени. Од када је концепт први пут дефинисан на овај начин 2010. године интересовање како појединаца, тако и доносилаца одлука и истраживача за област је у значајном порасту. Једно од основних питања које се поставља је који су то фактори који утичу на учешће појединца у економији дељења, како и шта се може учинити како би се што већи број појединаца укључио у овај концепт. Ово истраживање има за циљ да анализира утицај социодемографских фактора на учешће младих у економији дељења, као и да сагледа разлике у перцепцији читавог концепта у зависности од претходног искуства учешћа у економији дељења. Резултати указују да старији испитаници и они који имају више новца којим самостално располажу више учествују у економији дељења. Такође, показано је да су они који су учествовали у економији дељења свесни да постоји мањак осигурања људи и добра у овом моделу, као и да они сматрају да је могућност злоупотребе личних података веома мала. Добијени резултати могу послужити приликом креирања кампања које имају за циљ да подигну свест о могућностима и бенефицијама учешћа у економији дељења.

Maričić, M., Drinjak, N., & Popović, A. (2023). Detecting factors which impact the participation of youth in sharing economy practices in Serbia. Proceedings of the 4th National Conference of the Serbian Marketing Association – Marketing Challenges and Perspectives Serbian Marketing Association – SeMA, November 3-5, Zlatibor, Serbia, pp 74-82.  Link

Дељени смештај у Европи: анализа понашања потрошача

Економија дељења се описује као економски модел у којем појединци и групе деле добра и ресурсе у одређеном периоду по унапред дефинисаној цени. Како бисмо боље разумели механизме пословних модела економије дељења, важно је не само посматрати платформе које омогућавају интеракцију између појединаца који нуде ресурсе (пружатељи) и појединаца који траже добра (корисници), већ и истражити понашање учесника у пословном моделу економије дељења. У истраживању, фокус је био на понашању корисника одређеног типа економије дељења, конкретно дељеног смештаја. Спроведена студија истражује да ли се и како понашање потрошача променило у последњих неколико година. Сем тога, истраживано је да ли постоје разлике у понашању корисника који деле смештај, а посматрани су лични прихода и место пребивалишта.

Maricic, M., Popovic, A., Cvetic, K., & Ignjatovic, M. (2023). Shared accommodation in Europe: consumer behaviour analysis. Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 255-258. Link

Анализа временских серија цене закупа Airbnb смештаја на Балкану

Дељени смештај представља један од најпрепознатљивијих пословних модела економије дељења. Он омогућава власницима привремено изнајмљивање смештаја другима на одређени временски период путем онлине платформи по унапред одређеној цени. Један од фактора који утиче на успех овог пословног модела је дневна цена изнајмљивања смештаја. У оквиру истраживања и спроведене студије требало је одговорити на питање које се тиче предвиђања дневне цене изнајмљивања смештаја на Аирбнб платформи. У спроведеној студији случаја, коришћено је ARIMA моделирање како би се предвиделе цене изнајмљивања доступних смештаја на Аирбнб платформи у Љубљани, Словенија и Загребу, Хрватска.

Maricic, M., Cvetic., K., Ignjatovic. M., & Jeremic, V. (2023). Time series analysis of Airbnb house rentals price in the Balkan region. Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 251-254. Link

Откривање актуелних тема у оквиру циркуларне економије: приступ заснован на библиометријској анализи

Откривање актуелних тема у оквиру циркуларне економије: приступ заснован на библиометрији. Циркуларна економија представља савремени и иновативни пословни модел заснован на регенеративном коришћењу излаза из једног процеса као улаза у други. Будући да има много практичних примена, неколико истакнутих термина у основи значи исто – дељење ресурса је стварање нове вредности. Циљ рада је испитивање актуелних тема које одговарају циркуларној економији у научним радовима. Уз помоћ R Studioi Bibliometrix пакета за библиометријску анализу, резултати истраживања, засновани на публикацијама из три различите групе земаља, указују да су неколико истакнутих термина најчешће коришћени у свим посматраним публикацијама. Осим тога, у истраживању је закључено да постоји значајна разлика у научном доприносу на посматрним групама.ској анализи

Uskokovic, V., Zdravkovic, S., Komazec, S., & Jeremic, V. (2023). Detecting trending topics captivating circular economy: A bibliometric-based approach Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 259-262. Link

Индекс колаборативне економије: потрага за робусним и непристрасним композитним индикатором колаборативне економије

Сарадња, платформа, дељење. Сви ови термини покушавају да обухвате сличан феномен: сарадничку потрошњу која се односи на нетрадиционалне обрасце потрошње где појединци користе добра и услуге добијене од других појединаца на Интернету, а не са тржишта. Слични су изазови са којима се сусрећу истраживачи и креатори политике када покушавају да капсулирају перформансе економије сарадње одређеног ентитета (као што је регион или држава). Процес интеграције различитих индикатора у једну јединствену вредност често се заснива на приступу композитних индикатора. У току процеса креирања композитног индекса покрецће се низ питања, при чему су избор индикатора и шема пондерисања они који се најчешц́е цитирају у литератури. 

Bojković, N., Espelt, R., & Jeremić, V. (2023). Collaborative Economy Index: a quest for robust and impartial composite indicator of collaborative economy. 64th ISI World Statistics Congress. July 16-20, Ottawa, Canada. Link

Оцена индекса циркуларне економије: методолошки изазови и практичне импликације

Циркуларна економија представља тему од великог значаја, како за креаторе политике тако и за академску заједницу, али пре свега за грађане. Смањење већег броја индикатора у једну синтетизовану вредност представља изазов са којим се суочавају академска заједница и креатори политике. Ово се често остварује помоћу приступа композитног индекса. Међутим, већ дуже време, истраживачи се боре са изазовима развоја и евалуације композитних индекса циркуларне економије. Ови изазови укључују избор одговарајућих индикатора, одређивање ефективне шеме пондерисања, заменљивост међу индикаторима, итд. Упркос овим изазовима, предности коришћења композитног индекса су превазилазили потенцијалне недостатке, што је навело истраживаче да теже методолошки исправном индексу који се може применити и ефикасно користити у широј друштвеној заједници. У раду је дат преглед методолошких изазова и практичних импликација у вези са бенчмаркингом индекса циркуларне економије, са посебним нагласком на подизању робусности индекса и минимизирању утицаја методолошких недоследности у погледу интерпретабилности и уопштавања резултата композитног индекса.

Uskoković, V., Petrović, M. & Sznyk, A. (2023). Benchmarking the Circular Economy Index: methodological challenges and practical implications. 64th ISI World Statistics Congress. July 16-20, Ottawa, Canada. Link

Улога економије дељења у остваривању одрживости и циљева одрживог развоја

Широм света, екологија и заштита животне средине представљају теме од великог значаја. Такође, свест о учешћу људске цивилизације у деградацији природе, што намеће нове облике развоја са истакнутим еколошким вредностима, постаје све јача. Стога, расте пажња академске заједнице, истраживача и економиста усмерена ка концепту одрживости. Концепт или парадигма одрживости представља идеју, процес или стратегију повезану са превазилажењем постојеће ситуације која се одражава у еколошким, друштвеним и економским кризама. Према томе, одрживост је директно повезана са одрживим развојем и димензијама: еколошком, друштвеном и економском. Стога је од суштинског значаја увођење економије дељења у ове теме, имајући на уму да је питање одрживог развоја од посебног значаја у интензивном развоју теорије економије дељења, и да однос између ова два феномена захтева даља истраживања. Циљ рада је истраживање везе између економије дељења и одрживости, као и утицаја економија дељења на постизање циљева одрживог развоја.

Petrović, N., Jeremić, V., & Ćirović, M. (2023). The role of the sharing economy in achieving sustainability and sustainable development goals. In B. Stošić, S., Lazarević and M. Kostić Stanković (Eds.) Sustainable Business Management: Innovation, Software and Communications. Belgrade, pp 2-29.  

Дигитални пословни систем економије дељења: како се европске земље могу сегментирати?

Економија дељења, која се понекад назива и колаборативна потрошња, је концепт, пословни модел и тржиште на којем појединци нуде или изнајмљују сопствену имовину која није у употреби. Различити типови економије дељења су се појавили од заједничког смештаја до дељења модних предмета. Без обзира на то шта се дели, договор о томе шта се дели и под којим околностима се обично склапа преко веб-странице или платформе у оквиру дигиталног екосистема. Истраживачко питање је како се европске земље могу сегментирати на основу карактеристика корисника заједничког смештаја.

Maričić, M., Uskoković, V., & Jeremić, V. (2023). Digital Business system of sharing economy: How can European countries be segmented? Proceedings of International conference on E-business technologies (EBT), E-Business Technologies Conference Proceedings, 3(1), pp. 9-14. June 15-17 , Belgrade, Serbia.  Link

Иновативни модели за економију дељења у сектору транспорта – докторска дисертација

Предмет истраживања ове докторске дисертације су концепти дељења вожње и дељења возила, при чему је акценат на истраживању могућности економичнијег коришћења путничког аутомобила, кроз услуге carsharing и carpooling. Полазећи од тога да ове опције мобилности, као и економију дељења уопште, покрећу пре свега сами корисници, циљ дисертације је да се истраживањем корисничких захтева, ставова и степена поверења, изграде модели за подршку одлучивању и ширу имплементацију концепата економије дељења у сектору транспорта. Као резултат ове дисертације (која је пионир у сектору економије дељења) проистекла су два научна рада публикована у реномираним часописима са SCI листе.

Parezanović, T. (2019). Models for supporting development of mobility in line with the sharing economy concept. Doctoral thesis. University of Belgrade – Faculty of Transport and Traffic Engineering. Link

Модел предвиђања потражње за услугама економије дељења у сектору транспорта

Овај модел има за циљ да симулира како понашање корисника, али и њихове међусобне интеракције, утичу на опредељење за коришћење услуге дељења аутомобила (тзв. carsharing). Он полази од претпоставке да су за одлуку о коришћењу царсхаринг-а, на тржиштима где услуга није успостављена, важне интеракције и размена искустава везаних за услуге економије дељења, као и поверење које корисник стиче коришћењем других услуга економије дељења. Илустрација примене симулационог модела извршена је уз коришћење софтвера НетЛого на одабраном узорку студената Београдског универзитета.

Parezanović, T., Petrović, M., Bojković, N., & Pamučar, D. (2019). Anticipating the impact of sharing economy drivers on consumer intention for using a sharing economy service. Journal of East European Management Studies, 27 (2), pp. 233-258, doi:10.5771/0949-6181-2022-2-233,  ISSN print: 0949-6181 ISSN online: 0949-6181. Link

Преференције корисника као основа за дизајн услуге дељења возила на новим тржиштима

Као што и назив модела сугрерише, модел анализира примену концепта дељења аутомобила на новим тржиштима. Како би евидентирали кључне преференције корисника по питању ових услуга, аутори ове студије спровели су опсежно истраживање над одговарајућим узорком студената Београдског универзитета. Резултати студије огледају се у идентификовању два главна кластера корисника – једних чије учешће у дељењу аутомобила у великој мери зависи од трошкова куповине и оних којима су подједнако важни цена и други атрибути услуге. Овакви резултати који могу бити од користи провајдерима ових услуга и то на тржиштима где је ова услуга тек у повоју.

Bojković, N., Jeremić, V., Petrović, M., Tica. S. (2019). (2019). Preferences for car sharing service attributes among university students: Evidence from an emerging market. Journal of East European Management Studies, 24 (4), pp. 636-653, doi:10.5771/0949-6181-2019-4-636, ISSN print: 0949-6181, ISSN online: 0949-6181. Link

Модел за мапирање мера за дељење вожње међу запосленима

Модел за вредновање мера које би подстакле ширу имплементацију подсистема дељења вожње полази од основних захтева и мотива запослених везаних за учешће у заједничкој вожњи до/од посла (тзв. компанијски царпоолинг), да би се у складу са њима изабрале и евалуирале одговарајуће подстицајне акције компаније. У оквиру овог модела развијена је посебна процедура са сврхом одређивања збирног утицаја сваке појединачне акције компаније на испостављене захтеве њених запослених. Као резултат менаџмент компаније може да, сходно расположивим ресурсима, идентификује оне акције које могу да привуку највећи број корисника компанијског царпоолинг-а. Практична примена предложене методологије илустрована је на примеру једне транспортне компаније у Београду.

Parezanović, T., Petrović, M., Bojković, N., & Pamučar, D. (2019). One approach to evaluate the influence of engineering characteristics in QFD method. European Journal of Industrial Engineering, 13(3), pp. 299-331, doi:10.1504/EJIE.2019.100013, Print ISSN: 1751-5254, Online ISSN: 1751-5262. Link

Економија дељења и одрживи развој транспорта у градовима 

Рад даје преглед утицаја различитих форми дељења мобилности на одрживи развој градова, као и њихову комплементарност са системима јавног превоза путника. Такође, у раду је отворено питање у којој мери системи дељења путничког аутомобила могу бити замена за његово поседовање.

Bojković N. (2018). Shared mobility for sustainable urban development, International Journal of Transportation Systems, Vol. 3, pp. 11-16, ISSN: 2534-8876, Presented as the Plenary Lecture at the International Conference – Energy, Environment, Ecosystems and Sustainable Development, EESD 2018., January 19-21, Budapest, Hungary. Link

Дигитализација и тржиште рада: родна перспектива

Централне теме овог рада су дигиталне вештине, дигитализација и аутоматизација послова, као и рад на дигиталним платформама. С обзиром да су окосница свих модела економије дељења дигитално координисане активности, значај овог рада је вишеструк. Поред терминолошких појашњења, овај рад даје анализу званичних тематских извештаја о дигитализацији у Србији и Европској унији. Занимљив податак је да је, према поменутим изворима, Србија међу водећим земљама према броју онлајн радника у свету.

Petrović, M. & Petrović, D. (2021). XXXIX Symposium on new technologies in postal and telecommunication traffic – PosTel 2021. November 30 and December 1, Belgrade, Serbia, pp. 43-52. Link

Crowdsourced достава: могућности и изазови

Активирање потенцијално великог броја људи који достављају робу уз учешће дигиталних платформи које контролишу понуду и потражњу, познато под појмом crowdsourced достава, један је од одговора на све већу потражњу за доставама на захтев. У раду се анализира тренутни статус ове перспективне форме економије дељења у области доставе пошиљака, модели пословања стартапова и интеракција са традиционалним достављачима. На бази постојеће праксе, издвојени су и анализирани најзначајнији изазови имплементације међу којима су изградња поверења између учесника, координисање понуде и потражње и радни статус возача – испоручиоца.

Bojković, N., Petrović, M., & Živojinović, T. (2022). Crowdsourced delivery: opportunities and challenges. XL Symposium on New Technologies in Postal and Telecommunication Traffic – PosTel 2022. November 29-30, Belgrade, Serbia, ISBN: 978-86-7395-461-5, pp. 53-62. Link

Креирање композитног индекса у домену економије дељења: проблеми и сагледавање

Економија дељења значајно утиче на промене у понашању али и ставовима купаца. Узрочно последично, она је посредно утицала на промене бизнис модела и пословних трансакција широм света које су биле нужне за све оне делатности које теже да прилагоде своје операције, пословање и алгоритме одлучивања према нарастајућој тражњи за услугама економије дељења. Такође, многе државе, региони или градови, чија економија умногоме зависи од туризма, су принуђени да се ускладе према глобалним трендовима у овој области и то стратешки, али и на време. У прилог овоме се даје и ова студија која пружа предлог употребе методологије композитних индикатора ради утврђивања оспособљености (отворености) држава или градова за пружање услуга економије дељења. Конкретније, у овој студији је коришћен LATAM Sharing Economy Index 202 који рангира 44 највећа града Јужне Америке. Овај индекс се састоји од неколико кључних индикатора који описују укупни ниво расположивости главних услуга из домена економије дељења као што су: дељење станова, е-скутери, апликације за дељење аутомобила, дељење вежбаоница и дељење превоза у градској средини. Суштински, овај рад сагледава потенцијалне методолошке недостатке који се могу јавити приликом креирања оваквог композитног индикатора у домену економије дељења.

Uskoković, V., Čeh Časni, A., & Jeremić, V. (2022). Redesigning the composite index of sharing economy: issues and perspectives. KOI 2022 – 19th International Conference on Operational Research. September 28-30, Šibenik, Croatia, pp. 88. ISSN: 1849-5141.

Економија дељења и циљеви одрживог развоја

Повећана потреба за екологијом и заштитом животне средине, као и истицање свести о људској деловању у деградацији животне средине, поставља нове видове развоја са истакнутим еколошким вредностима. „Сходно томе, концепт одрживости је добио огромну пажњу научника и економиста који покушавају да пруже практична решења“ (Rosário & Dias, 2022). Концепт или парадигма одрживости је идеја, процес или стратегија која се односи на превазилажење постојеће ситуације у вези са еколошком, социјалном и економском кризом (Borojević et al., 2017). Одрживост је директно повезана са одрживим развојем. Када је реч о одрживом развоју, важно је приметити да се он ослања на три стуба: друштвени, економски и еколошки. Овај рад има за циљ истраживање везе између економије дељења и одрживог развоја, као и утицаја економије дељења на остваривање циљева одрживог развоја.

Petrović, N., Jeremić, V., & Ćirović, M. (2022).  Sharing Economy and sustainable development goals, SymOrg 2022, June 11-14, Belgrade. Sustainable business management and digital transformation: challenges and opportunities in the post-covid era. ISBN 978-86-7680-411-5, COBISS.SR-ID 68451849, pp. 120-122.

Економија дељења и одрживи урбани развој: светска искуства и потенцијали за примену у Србији

Aктивирање недовољно искоришћених ресурса путем колаборативних платформи је шанса за решавање бројних проблема интензивне урбанизације и повећаног притиска на градску инфраструктуру. У којој мери и на који начин економија дељења може бити катализатор одрживог урбаног развоја зависи од разумевања нових дигиталних социо-економских модела, сарадње између различитих актера и могућности трансфера добрих светских пракси и искустава. Резултати истраживања економије дељења у Србији (пројекат PANACEA) указују да се платформе економије дељења успостављају доминантно у градовима, пратећи праксу успешних глобалних представника и преносећи не само добре пословне идеје и моделе, већ и проблеме са којима се ови иновативни економски модели суочавају.

Petrović, M, (2023). Sharing economy and cities: world experience and prospects for Serbia, Invited lecture, Book of abstracts from International Conference “Eco-friendly built environment”, March 1-2, University of Belgrade – Faculty of Architecture, Belgrade, Serbia, p.13, ISBN 978-86-7924-326-3, COBISS.SR-ID – 109010185