Дељени смештај у Европи: анализа понашања потрошача

Економија дељења се описује као економски модел у којем појединци и групе деле добра и ресурсе у одређеном периоду по унапред дефинисаној цени. Како бисмо боље разумели механизме пословних модела економије дељења, важно је не само посматрати платформе које омогућавају интеракцију између појединаца који нуде ресурсе (пружатељи) и појединаца који траже добра (корисници), већ и истражити понашање учесника у пословном моделу економије дељења. У истраживању, фокус је био на понашању корисника одређеног типа економије дељења, конкретно дељеног смештаја. Спроведена студија истражује да ли се и како понашање потрошача променило у последњих неколико година. Сем тога, истраживано је да ли постоје разлике у понашању корисника који деле смештај, а посматрани су лични прихода и место пребивалишта.

Maricic, M., Popovic, A., Cvetic, K., & Ignjatovic, M. (2023). Shared accommodation in Europe: consumer behaviour analysis. Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 255-258. Link


Анализа временских серија цене закупа Airbnb смештаја на Балкану

Дељени смештај представља један од најпрепознатљивијих пословних модела економије дељења. Он омогућава власницима привремено изнајмљивање смештаја другима на одређени временски период путем онлине платформи по унапред одређеној цени. Један од фактора који утиче на успех овог пословног модела је дневна цена изнајмљивања смештаја. У оквиру истраживања и спроведене студије требало је одговорити на питање које се тиче предвиђања дневне цене изнајмљивања смештаја на Аирбнб платформи. У спроведеној студији случаја, коришћено је ARIMA моделирање како би се предвиделе цене изнајмљивања доступних смештаја на Аирбнб платформи у Љубљани, Словенија и Загребу, Хрватска.

Maricic, M., Cvetic., K., Ignjatovic. M., & Jeremic, V. (2023). Time series analysis of Airbnb house rentals price in the Balkan region. Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 251-254. Link


Откривање актуелних тема у оквиру циркуларне економије: приступ заснован на библиометријској анализи

Откривање актуелних тема у оквиру циркуларне економије: приступ заснован на библиометрији. Циркуларна економија представља савремени и иновативни пословни модел заснован на регенеративном коришћењу излаза из једног процеса као улаза у други. Будући да има много практичних примена, неколико истакнутих термина у основи значи исто – дељење ресурса је стварање нове вредности. Циљ рада је испитивање актуелних тема које одговарају циркуларној економији у научним радовима. Уз помоћ R Studioi Bibliometrix пакета за библиометријску анализу, резултати истраживања, засновани на публикацијама из три различите групе земаља, указују да су неколико истакнутих термина најчешће коришћени у свим посматраним публикацијама. Осим тога, у истраживању је закључено да постоји значајна разлика у научном доприносу на посматрним групама.ској анализи

Uskokovic, V., Zdravkovic, S., Komazec, S., & Jeremic, V. (2023). Detecting trending topics captivating circular economy: A bibliometric-based approach Proceedings of the 17th International Symposium on Operations Research in Slovenia, September 20-23, Bled, Slovenia, pp. 259-262. Link


Индекс колаборативне економије: потрага за робусним и непристрасним композитним индикатором колаборативне економије

Сарадња, платформа, дељење. Сви ови термини покушавају да обухвате сличан феномен: сарадничку потрошњу која се односи на нетрадиционалне обрасце потрошње где појединци користе добра и услуге добијене од других појединаца на Интернету, а не са тржишта. Слични су изазови са којима се сусрећу истраживачи и креатори политике када покушавају да капсулирају перформансе економије сарадње одређеног ентитета (као што је регион или држава). Процес интеграције различитих индикатора у једну јединствену вредност често се заснива на приступу композитних индикатора. У току процеса креирања композитног индекса покрецће се низ питања, при чему су избор индикатора и шема пондерисања они који се најчешц́е цитирају у литератури. 

Bojković, N., Espelt, R., & Jeremić, V. (2023). Collaborative Economy Index: a quest for robust and impartial composite indicator of collaborative economy. 64th ISI World Statistics Congress. July 16-20, Ottawa, Canada. Link


Оцена индекса циркуларне економије: методолошки изазови и практичне импликације

Циркуларна економија представља тему од великог значаја, како за креаторе политике тако и за академску заједницу, али пре свега за грађане. Смањење већег броја индикатора у једну синтетизовану вредност представља изазов са којим се суочавају академска заједница и креатори политике. Ово се често остварује помоћу приступа композитног индекса. Међутим, већ дуже време, истраживачи се боре са изазовима развоја и евалуације композитних индекса циркуларне економије. Ови изазови укључују избор одговарајућих индикатора, одређивање ефективне шеме пондерисања, заменљивост међу индикаторима, итд. Упркос овим изазовима, предности коришћења композитног индекса су превазилазили потенцијалне недостатке, што је навело истраживаче да теже методолошки исправном индексу који се може применити и ефикасно користити у широј друштвеној заједници. У раду је дат преглед методолошких изазова и практичних импликација у вези са бенчмаркингом индекса циркуларне економије, са посебним нагласком на подизању робусности индекса и минимизирању утицаја методолошких недоследности у погледу интерпретабилности и уопштавања резултата композитног индекса.

Uskoković, V., Petrović, M. & Sznyk, A. (2023). Benchmarking the Circular Economy Index: methodological challenges and practical implications. 64th ISI World Statistics Congress. July 16-20, Ottawa, Canada. Link


Улога економије дељења у остваривању одрживости и циљева одрживог развоја

Широм света, екологија и заштита животне средине представљају теме од великог значаја. Такође, свест о учешћу људске цивилизације у деградацији природе, што намеће нове облике развоја са истакнутим еколошким вредностима, постаје све јача. Стога, расте пажња академске заједнице, истраживача и економиста усмерена ка концепту одрживости. Концепт или парадигма одрживости представља идеју, процес или стратегију повезану са превазилажењем постојеће ситуације која се одражава у еколошким, друштвеним и економским кризама. Према томе, одрживост је директно повезана са одрживим развојем и димензијама: еколошком, друштвеном и економском. Стога је од суштинског значаја увођење економије дељења у ове теме, имајући на уму да је питање одрживог развоја од посебног значаја у интензивном развоју теорије економије дељења, и да однос између ова два феномена захтева даља истраживања. Циљ рада је истраживање везе између економије дељења и одрживости, као и утицаја економија дељења на постизање циљева одрживог развоја.

Petrović, N., Jeremić, V., & Ćirović, M. (2023). The role of the sharing economy in achieving sustainability and sustainable development goals. In B. Stošić, S., Lazarević and M. Kostić Stanković (Eds.) Sustainable Business Management: Innovation, Software and Communications. Belgrade.


Дигитални пословни систем економије дељења: како се европске земље могу сегментирати?

Економија дељења, која се понекад назива и колаборативна потрошња, је концепт, пословни модел и тржиште на којем појединци нуде или изнајмљују сопствену имовину која није у употреби. Различити типови економије дељења су се појавили од заједничког смештаја до дељења модних предмета. Без обзира на то шта се дели, договор о томе шта се дели и под којим околностима се обично склапа преко веб-странице или платформе у оквиру дигиталног екосистема. Истраживачко питање је како се европске земље могу сегментирати на основу карактеристика корисника заједничког смештаја.

Maričić, M., Uskoković, V., & Jeremić, V. (2023). Digital Business system of sharing economy: How can European countries be segmented? Proceedings of International conference on E-business technologies (EBT), E-Business Technologies Conference Proceedings, 3(1), pp. 9-14. June 15-17 , Belgrade, Serbia.  Link


Иновативни модели за економију дељења у сектору транспорта – докторска дисертација

Предмет истраживања ове докторске дисертације су концепти дељења вожње и дељења возила, при чему је акценат на истраживању могућности економичнијег коришћења путничког аутомобила, кроз услуге carsharing и carpooling. Полазећи од тога да ове опције мобилности, као и економију дељења уопште, покрећу пре свега сами корисници, циљ дисертације је да се истраживањем корисничких захтева, ставова и степена поверења, изграде модели за подршку одлучивању и ширу имплементацију концепата економије дељења у сектору транспорта. Као резултат ове дисертације (која је пионир у сектору економије дељења) проистекла су два научна рада публикована у реномираним часописима са SCI листе.

Parezanović, T. (2019). Models for supporting development of mobility in line with the sharing economy concept. Doctoral thesis. University of Belgrade – Faculty of Transport and Traffic Engineering. Link


Модел предвиђања потражње за услугама економије дељења у сектору транспорта

Овај модел има за циљ да симулира како понашање корисника, али и њихове међусобне интеракције, утичу на определјење за коришћење услуге дељења аутомобила (тзв. carsharing). Он полази од претпоставке да су за одлуку о коришћењу царсхаринг-а, на тржиштима где услуга није успоставлјена, важне интеракције и размена искустава везаних за услуге економије делјења, као и поверење које корисник стиче коришћењем других услуга економије делјења. Илустрација примене симулационог модела извршена је уз коришћење софтвера НетЛого на одабраном узорку студената Београдског универзитета.

Parezanović, T., Petrović, M., Bojković, N., & Pamučar, D. (2019). Anticipating the impact of sharing economy drivers on consumer intention for using a sharing economy service. Journal of East European Management Studies, 27 (2), pp. 233-258, doi:10.5771/0949-6181-2022-2-233,  ISSN print: 0949-6181 ISSN online: 0949-6181. Link


Преференције корисника као основа за дизајн услуге дељења возила на новим тржиштима

Као што и назив модела сугрерише, модел анализира примену концепта дељења аутомобила на новим тржиштима. Како би евидентирали кључне преференције корисника по питању ових услуга, аутори ове студије спровели су опсежно истраживање над одговарајућим узорком студената Београдског универзитета. Резултати студије огледају се у идентификовању два главна кластера корисника – једних чије учешће у дељењу аутомобила у великој мери зависи од трошкова куповине и оних којима су подједнако важни цена и други атрибути услуге. Овакви резултати који могу бити од користи провајдерима ових услуга и то на тржиштима где је ова услуга тек у повоју.

Bojković, N., Jeremić, V., Petrović, M., Tica. S. (2019). (2019). Preferences for car sharing service attributes among university students: Evidence from an emerging market. Journal of East European Management Studies, 24 (4), pp. 636-653, doi:10.5771/0949-6181-2019-4-636, ISSN print: 0949-6181, ISSN online: 0949-6181. Link


Модел за мапирање мера за дељење вожње међу запосленима

Модел за вредновање мера које би подстакле ширу имплементацију подсистема делјења вожње полази од основних захтева и мотива запослених везаних за учешће у заједничкој вожњи до/од посла (тзв. компанијски царпоолинг), да би се у складу са њима изабрале и евалуирале одговарајуће подстицајне акције компаније. У оквиру овог модела развијена је посебна процедура са сврхом одређивања збирног утицаја сваке појединачне акције компаније на испоставлјене захтеве њених запослених. Као резултат менаџмент компаније може да, сходно расположивим ресурсима, идентификује оне акције које могу да привуку највећи број корисника компанијског царпоолинг-а. Практична примена предложене методологије илустрована је на примеру једне транспортне компаније у Београду.

Parezanović, T., Petrović, M., Bojković, N., & Pamučar, D. (2019). One approach to evaluate the influence of engineering characteristics in QFD method. European Journal of Industrial Engineering13(3), pp. 299-331, doi:10.1504/EJIE.2019.100013, Print ISSN: 1751-5254, Online ISSN: 1751-5262. Link


Економија дељења и одрживи развој транспорта у градовима 

Рад даје преглед утицаја различитих форми дељења мобилности на одрживи развој градова, као и њихову комплементарност са системима јавног превоза путника. Такође, у раду је отворено питање у којој мери системи дељења путничког аутомобила могу бити замена за његово поседовање.

Bojković N. (2018). Shared mobility for sustainable urban development, International Journal of Transportation Systems, Vol. 3, pp. 11-16, ISSN: 2534-8876, Presented as the Plenary Lecture at the International Conference – Energy, Environment, Ecosystems and Sustainable Development, EESD 2018., January 19-21, Budapest, Hungary. Link


Дигитализација и тржиште рада: родна перспектива

Централне теме овог рада су дигиталне вештине, дигитализација и аутоматизација послова, као и рад на дигиталним платформама. С обзиром да су окосница свих модела економије дељења дигитално координисане активности, значај овог рада је вишеструк. Поред терминолошких појашњења, овај рад даје анализу званичних тематских извештаја о дигитализацији у Србији и Европској унији. Занимљив податак је да је, према поменутим изворима, Србија међу водећим земљама према броју онлајн радника у свету.

Petrović, M. & Petrović, D. (2021). XXXIX Symposium on new technologies in postal and telecommunication traffic – PosTel 2021. November 30 and December 1, Belgrade, Serbia, pp. 43-52. Link


Crowdsourced достава: могућности и изазови

Активирање потенцијално великог броја људи који достављају робу уз учешће дигиталних платформи које контролишу понуду и потражњу, познато под појмом crowdsourced достава, један је од одговора на све већу потражњу за доставама на захтев. У раду се анализира тренутни статус ове перспективне форме економије дељења у области доставе пошиљака, модели пословања стартапова и интеракција са традиционалним достављачима. На бази постојеће праксе, издвојени су и анализирани најзначајнији изазови имплементације међу којима су изградња поверења између учесника, координисање понуде и потражње и радни статус возача – испоручиоца.

Bojković, N., Petrović, M., & Živojinović, T. (2022). Crowdsourced delivery: opportunities and challenges. XL Symposium on New Technologies in Postal and Telecommunication Traffic – PosTel 2022. November 29-30, Belgrade, Serbia, pp. 53-62. Link


Креирање композитног индекса у домену економије дељења: проблеми и сагледавање

Економија дељења значајно утиче на промене у понашању али и ставовима купаца. Узрочно последично, она је посредно утицала на промене бизнис модела и пословних трансакција широм света које су биле нужне за све оне делатности које теже да прилагоде своје операције, пословање и алгоритме одлучивања према нарастајућој тражњи за услугама економије дељења. Такође, многе државе, региони или градови, чија економија умногоме зависи од туризма, су принуђени да се ускладе према глобалним трендовима у овој области и то стратешки, али и на време. У прилог овоме се даје и ова студија која пружа предлог употребе методологије композитних индикатора ради утврђивања оспособљености (отворености) држава или градова за пружање услуга економије дељења. Конкретније, у овој студији је коришћен LATAM Sharing Economy Index 202 који рангира 44 највећа града Јужне Америке. Овај индекс се састоји од неколико кључних индикатора који описују укупни ниво расположивости главних услуга из домена економије дељења као што су: дељење станова, е-скутери, апликације за дељење аутомобила, дељење вежбаоница и дељење превоза у градској средини. Суштински, овај рад сагледава потенцијалне методолошке недостатке који се могу јавити приликом креирања оваквог композитног индикатора у домену економије дељења.

Uskoković, V., Čeh Časni, A., & Jeremić, V. (2022). KOI 2022 – 19th International Conference on Operational Research. September 28-30, Šibenik, Croatia.


Економија дељења и циљеви одрживог развоја

Повећана потреба за екологијом и заштитом животне средине, као и истицање свести о људској деловању у деградацији животне средине, поставља нове видове развоја са истакнутим еколошким вредностима. „Сходно томе, концепт одрживости је добио огромну пажњу научника и економиста који покушавају да пруже практична решења“ (Rosário & Dias, 2022). Концепт или парадигма одрживости је идеја, процес или стратегија која се односи на превазилажење постојеће ситуације у вези са еколошком, социјалном и економском кризом (Borojević et al., 2017). Одрживост је директно повезана са одрживим развојем. Када је реч о одрживом развоју, важно је приметити да се он ослања на три стуба: друштвени, економски и еколошки. Овај рад има за циљ истраживање везе између економије дељења и одрживог развоја, као и утицаја економије дељења на остваривање циљева одрживог развоја.

Petrović, N., Jeremić, V., & Ćirović, M. (2022).  Sharing Economy and sustainable development goals, SymOrg 2022, June 11-14, Belgrade. Sustainable business management and digital transformation: challenges and opportunities in the post-covid era. ISBN 978-86-7680-411-5, COBISS.SR-ID 68451849


Економија дељења и одрживи урбани развој: светска искуства и потенцијали за примену у Србији

Aктивирање недовољно искоришћених ресурса путем колаборативних платформи је шанса за решавање бројних проблема интензивне урбанизације и повећаног притиска на градску инфраструктуру. У којој мери и на који начин економија дељења може бити катализатор одрживог урбаног развоја зависи од разумевања нових дигиталних социо-економских модела, сарадње између различитих актера и могућности трансфера добрих светских пракси и искустава. Резултати истраживања економије дељења у Србији (пројекат PANACEA) указују да се платформе економије дељења успостављају доминантно у градовима, пратећи праксу успешних глобалних представника и преносећи не само добре пословне идеје и моделе, већ и проблеме са којима се ови иновативни економски модели суочавају.

Petrović, M, (2023). Sharing economy and cities: world experience and prospects for Serbia, Invited lecture, Book of abstracts from International Conference “Eco-friendly built environment”, March 1-2, University of Belgrade – Faculty of Architecture, Belgrade, Serbia, p.13, ISBN 978-86-7924-326-3, COBISS.SR-ID – 109010185